Veb-pregledač Google Chrome je postao špijunski softver

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Naš poslednji eksperiment vezan za privatnost pokazuje da je Chrome uveo više od 11.000 kolačića za praćenje u naš veb-pregledač – za nedelju dana. Evo zašto je Firefox bolji.

Sa više omogućenih kolačića za praćenje od bilo kog drugog veb-pregledača, Chrome je postao poput špijunskog softvera svoje kompanije. Džefri Fauler, kolumnista iz oblasti tehnologije, u Vašington postu razmatra kako to izgleda u stvarnom životu i daje savete za pregledanje interneta sa povećanom svešću o privatnosti.

gugl hrom

Otvorite pregledač da biste pogledali internet. A znate li ko gleda vas?

Kada sam nedavno nekoliko dana u kontinuitetu surfovao internetom, zavirio sam ispod poklopca veb-pregledača Google Chrome i otkrio da mi je doveo nekoliko hiljada prijatelja. Veb-sajtovi za kupovinu, vesti, čak i neki sajtovi vlade, tiho su označili moj veb-pregledač kako bi reklamne i kompanije za obradu podataka budnim okom pratile moje klikove na internetu.

To je omogućilo najveće od svih internet njuškala: Google. Gledano iznutra, njihov veb-pregledač Chrome izgleda kao softver za nadzor.

U poslednje vreme istražujem tajni život svojih podataka, tako što eksperimentišem da bih video šta tehnologija zaista radi pod okriljem politike privatnosti koju niko ne čita. Dopustiti najvećoj reklamnoj kompaniji da napravi najpopularniji veb-pregledač podjednako je pametno kao kad biste dali deci da vode prodavnicu slatkiša.

Zbog toga sam odlučio da dignem ruke od Chrome-a i zamenim ga novom verzijom neprofitnim Mozilla Firefox-om, koji ima podrazumevanu zaštitu privatnosti. Promena je iziskivala manje neugodnosti nego što možda mislite.

Moji testovi Chrome-a u odnosu na Firefox obelodanili su ludorije sa privatnim podacima apsurdnih razmera. Za nedelju dana surfovanja internetom na računaru otkrio sam 11.189 zahteva za „kolačiće“ za praćenje koje bi Chrome sproveo direktno do mog računara, a Firefox ih je automatski blokirao. Ti mali fajlovi su udice koje firme za podatke, uključujući i sam Google , koriste da bi pratile koje veb-sajtove posećujete, kako bi gradile profile vaših interesovanja, prihoda i ličnosti.

Spektrum kooperativa
www.spektrum.rs

Za Chrome su tragači bili dobrodošli čak i na veb-sajtovima za koje mislite da su privatni. Pregledao sam skup kolačića za Facebook i Google na veb-sajtovima Aetna i Savezna pomoć studentima (FSA). Potajno su dojavili gigantima za obradu podataka svaki put kada sam se zaustavio na stranicama za prijavljivanje za osiguranje ili usluge kreditiranja.

A ovo nije ni polovina od svega.

Pogledajte desni gornji ugao Chrome pregledača. Vidite sliku ili ime u krugu? Ako vidite, prijavljeni ste u pregledač i Google možda koristi vašu internet aktivnost kako bi ciljao reklame. Ne sećate se da ste se prijavili? Nisam ni ja. Chrome je nedavno počeo to automatski da radi kada koristite Gmail.

Ponoć je. Znate li sa kim razgovara vaš iPhone?

Chrome na vašem telefonu je još podmukliji. Ako koristite Android, Chrome kompaniji Google šalje vašu lokaciju svaki put kad izvršite pretragu. (Ako isključite deljenje lokacije, i dalje šalje vaše koordinate, samo sa manjom preciznošću.)

Firefox nije savršen – još uvek automatski usmerava pretrage na Google i dopušta neka druga praćenja. Ali, ne deli podatke pretraživanja sa kompanijom Mozilla, koja se ne bavi poslovima prikupljanja podataka.

prvi na guglu
www.spektrum.rs

U najmanju ruku, njuškanje na internetu je iritantno. Kolačići su način na koji par pantalona koje ste gledali na jednom veb-sajtu završe u reklamama na nekom drugom mestu. Još važnije, vaša veb-istorija – kao ni boja vaših gaćica – nije ničija osim vaša stvar. Dozvoliti ikome da prikuplja te podatke stvara pogodno tle za zloupotrebu od strane zlostavljača, špijuna ili hakera.

Menadžeri proizvoda kompanije Google rekli su mi u intervjuu da Chrome daje prednost zaštiti i kontroli izbora privatnosti, te da rade na jednom takvom programu za kolačiće. Ali, takođe su rekli i da moraju da imaju dobru ravnotežu sa „zdravim veb-ekosistemom“ (čitajte: reklamnim poslovima).

Menadžeri proizvoda kompanije Firefox rekli su mi da privatnost ne vide kao „opciju“ koja potpada pod kontrolu. Pokrenuli su rat protiv prismotre, počevši ovog meseca sa „pojačanom zaštitom od praćenja“, koja na novim instalacijama Firefox-a automatski blokira previše radoznale kolačiće. Ali da bi uspeo, Firefox prvo mora da ubedi ljude da prevaziđu lenjost i obave promenu.

To je priča o dva pretraživača – i različitim interesima kompanija koje ih prave.

Veb-pregledač Firefox, koji se ovde vidi na Mac-u, daje korisnicima mogućnost da se prijave, kako bi sinhronizovali obeleživače i informacije za prijavljivanje, ali ne šalje podatke pretraživanja proizvođaču – kompaniji Mozilla. (Džefri Fauler/Vašington Post)

Borba oko kolačića

Pre deset godina, Chrome i Firefox su preuzeli teritoriju od nezgrapnog džina kompanije Microsoft – Internet Explorer-a. Novoformirani Chrome je potrošačima rešio stvarne probleme, čineći internet bezbednijim i bržim. Danas dominira nad više od polovine tržišta.

Međutim, u poslednje vreme su mnogi od nas shvatili da je naša privatnost takođe glavni problem na internetu – a izgleda da interesi Chrome-a više nisu uvek u skladu sa našim.

To se najbolje vidi u borbi oko kolačića. Ti isečci kôda mogu biti korisni, recimo za pamćenje sadržaja korpe za kupovinu. Ali, sada mnogi kolačići pripadaju kompanijama za podatke, a one ih koriste da označe vaš veb-pregledač kako bi pratili vaš put, kao mrvice u šumi iz bajke.

Ima ih svuda – jedna studija je pokazala da na 92% veb-sajtova postoje kolačići za praćenje trećih lica. Veb-sajt Vašington posta ima oko 40 kolačića za praćenje, što je prosek za veb-stranice koje se bave vestima, a kompanija je navela u izjavi da se koriste za bolje ciljanje reklama i praćenje njihovog učinka.

Alexa vas je sve vreme prisluškivao

Naći ćete ih i na sajtovima bez reklama: i Aetna i FSA servisi kažu da im kolačići na veb-stranicama pomažu pri merenju njihovih eksternih marketinških kampanja.

Krivicu za ovu zbrku snose čitave industrije reklamiranja, izdavaštva i tehnologije. Ali, kolika je odgovornost veb-pregledača u zaštiti od kôda koji radi samo to – špijunira nas?

Da biste videli koje je kolačiće Firefox blokirao na nekoj veb-stranici, dodirnite ikonu štita, zatim „Blokirani kolačići za praćenje“ da biste videli spisak. (Džefri Fauler/Vašington Post)

Mozilla je 2015. godine predstavila verziju Firefox-a koja je sadržala tehnologiju protiv praćenja, uključenu samo u režimu „privatnog“ pregledanja. Nakon godina testiranja i doterivanja, ovog meseca su je aktivirali na svim veb-sajtovima. Ne radi se o blokiranju reklama – one se i dalje pojavljuju. Umesto toga, Firefox vrši raščlanjivanje kolačića kako bi odlučio koje će zadržati zbog kritičnih funkcija veb-sajta, a koje će blokirati zbog špijuniranja.

Veb-pregledač Safari kompanije Apple, koji se koristi na iPhone uređajima, takođe je 2017. godine počeo da za kolačiće primenjuje „inteligentnu zaštitu od praćenja“ pomoću algoritma prema kome odlučuje koji su loši.

Chrome, za sada, ostaje automatski otvoren za sve kolačiće. Prošlog meseca, u kompaniji Google su najavili novi pokušaj da primoraju kolačiće trećih lica da se bolje identifikuju i rekli su da možemo očekivati nove kontrole pošto ga stave u upotrebu. Ali nisu ponudili vremenski okvir ni naveli da li će to po automatizmu zaustaviti tragače.

Ne očekujem da se to dogodi. Sam Google, putem svoje kompanije Doubleclick i drugih reklamnih firmi, glavni je proizvođač kolačića – internet gospođa Filds. Teško je zamisliti da će Chrome ikada odbaciti Google-ovu zlatnu koku.

„Kolačići igraju ulogu u privatnosti korisnika, ali usko fokusiranje na kolačiće zamagljuje širu diskusiju o privatnosti, jer je to samo jedan od načina na koji se korisnici prate preko veb-sajtova“, kaže Ben Galbrejt, direktor proizvodnog menadžmenta Chrome-a. „To je složen problem, a prosta, prenagljena rešenja blokiranja kolačića prisilno će dovesti do toga da praćenje postane još maglovitije.“

Postoje i druge tehnike praćenja – a trka oko privatnosti postaće još teža. Ali reći da su stvari previše komplikovane takođe je i način da se ništa ne učini.

„Naše stanovište je da se prvo pozabavimo najvećim problemom, ali da predvidimo na koju stranu će se ekosistem pomeriti, kao i da radimo na zaštiti od tih stvari“, kaže Piter Dolanjski, vodeći čovek proizvoda u Firefox-u.

Obe kompanije, Google i Mozilla, kažu da rade na borbi protiv „otisaka prstiju“, tako što nanjuše druge markere na vašem računaru. Firefox već testira svoje mogućnosti i planira da ih uskoro aktivira.

Sundar Pičai, glavni izvršni direktor kompanije Google, snimljen na I/O konferenciji kompanije za 2019.  na početku karijere je vodio menadžment proizvoda veb-pregledača Chrome. (Džef Čiu/AP)

Napraviti preokret

Izbor veb-pregledača više se ne odnosi samo na brzinu i prednost – radi se i o automatskim postavkama podataka.

Istina je da Google obično dobavi saglasnost pre nego što prikupi podatke i nudi mnogo dugmadi koje možete podesiti kako biste onemogućili praćenje i ciljano reklamiranje. Ali, njihove kontrole često liče na šibicarenje, koje dovede do toga da delimo još više ličnih podataka.

Osećao sam se nasamareno kad je Google prošle jeseni neprimetno počeo da prijavljuje korisnike Gmail-a u Chrome. Oni kažu da prelazak u Chrome ni kod koga nije doveo do „sinhronizacija“ istorije pregledanja, osim ako korisnik nije to izričito omogućio – ali ja sam otkrio da je moja istorija poslata kompaniji Google, a ne sećam se da sam ikada zatražio dodatni nadzor. (Automatsko prijavljivanje na Gmail možete isključiti tako što ćete pretražiti „Gmail“ u postavkama Chrome-a i isključiti „Omogući prijavu na Chrome“.)

Nakon promene načina prijavljivanja, Metju Grin, vanredni profesor Univerziteta Džons Hopkins, zatalasao je svet kompjuterskih nauka kada je na blogu napisao da je završio sa pregledačem Chrome. „Izgubio sam poverenje“ – rekao mi je. „Potrebno je samo nekoliko sitnih promena i postaće veoma štetan za privatnost.“

Kada koristite Chrome, prijavljivanje na Gmail automatski vas prijavljuje u pregledač na vašem Google nalogu. Ako je uključena i „sinhronizacija“, Google dobija vašu istoriju pregledanja. (Džefri Fauler/Vašington Post)

Postoje načini da Chrome učinite bezopasnim, što je mnogo komplikovanije od prostog korišćenja „anonimnog režima“. Ipak, mnogo je lakše prebaciti se na veb-pregledač koji nije u vlasništvu reklamne kompanije.

Pošto po opredeljenju pripadam Zelenima, izabrao sam Firefox, koji radi na telefonima, tabletima, PC i Mac računarima. Apple-ov Safari je takođe dobra opcija za Mac, iPhone i iPad, a niša pretraživača Brave ide još dalje u pokušaju blokiranja ad-tech industrije.

Šta vas košta prelazak na Firefox? Besplatno je, a preuzimanje drugog pregledača je mnogo jednostavnije od zamene telefona.

Mozilla je 2017. pokrenula novu verziju Firefox-a, pod nazivom Quantum, koja ga je znatno ubrzala. U mojim testovima je bio brz skoro kao Chrome, mada su benčmark testovi pokazali da u nekim kontekstima može biti sporiji. U Firefox-u kažu da je upravljanje memorijom bolje ako koristite veoma mnogo kartica.

Zamena znači da ćete morati da premestite sve svoje obeleživače, za šta vam Firefox nudi alatke za pomoć. Prebacivanje lozinki je lako ukoliko koristite neki menadžer lozinki. Većina dodataka za veb-pregledač je dostupna, iako možda nećete pronaći omiljene.

Mozilla ima izazove koje treba da prevaziđe. Među onima koji se zalažu za privatnost, neprofitne organizacije su poznate su po opreznosti. Bilo im je potrebno godinu dana više nego Apple-u da uvedu podrazumevanu blokadu kolačića.

Kada je korišćenje besplatno, možda plaćate privatnošću

Kao neprofitna organizacija, oni zarađuju tako što ljudi tokom pretrage u pregledaču kliknu na reklame – što znači da je Google njihov najveći izvor prihoda. Izvršni direktor kompanije kaže da Mozilla istražuje nove plaćene usluge privatnosti, kako bi diverzifikovala izvore prihoda.

Najveći rizik je da bi Firefox-u moglo da ponestane novca u borbi sa gigantom Chrome-om. Iako zauzima 2. mesto na listi najpopularnijih pregledača za računare, sa oko 10% tržišta, najveći veb-sajtovi bi mogli da odustanu od podrške i ostave Firefox da se koprca.

Ako nam je stalo do privatnosti, nadajmo se da će i ovo biti borba Davida i Golijata.

Izvor: Washington Post

spektrum kooperativa
Džefri Fauler
Džefri A. Fauler je kolumnista Vašington posta u oblasti tehnologije iz San Franciska. Vašington postu se pridružio 2017. godine, posle šesnaest godina koje je proveo u Vol Strit džurnalu gde je pisao o potrošačkoj tehnologiji, Silicijumskoj dolini, državnoj politici i Kini.

Šta da radite kad imate problem sa vodoinstalacijama u kući

Kada se suočite sa problemima u vezi sa vodoinstalacijama u svojoj kući, važno je da znate kako da se brzo i efikasno nosite sa...

Osvetlite drum pred sobom

Farovi za auto su jedan od najvažnijih bezbednosnih i funkcionalnih elemenata na svakom vozilu. Osim što pružaju osvetljenje tokom vožnje u mraku ili lošim...

Kako pobediti nesanicu

U današnjem brzom i često stresnom svetu, bitka sa nesanicom postaje sve učestaliji problem. Ali, ne brinite - ovo nije još jedna dosadna priča...
error: Content is protected !!