Istraživači pokazuju veliko interesovanje za crte ličnosti poslednjih godina – za „veliku petorku“ koju čine otvorenost, savesnost, ekstravertnost, predusretljivost (saradljivost) i neurotičnost – i za tipove ishoda koji se na osnovu njih mogu predvideti. Na primer, ljudi koji su više neurotični pokazuju se kao manje srećni, ali kreativniji. Ljudi koji su savesniji generalno su zdraviji i veštiji u štednji novca.
Danas, nova studija istraživača iz Kolumbijske poslovne škole i Londonskog univerzitetskog koledža otkriva da su ljudi sa izrazitijom predusretljivošću – crtom koju karakterišu ljubaznost, „finoća“, velikodušnost i srdačnost – skloniji postizanju gorih finansijskih rezultata od onih kod kojih je ta crta manje izražena.
Studija je objavljena u Žurnalu psihologije ličnosti i socijalne psihologije.
„Zanimalo nas je da razumemo da li je imati finu i srdačnu ličnost, ono što stručnjaci na polju ispitivanja ličnosti opisuju kao predusretljivost, u vezi sa negativnim finansijskim ishodima“, objašnjava Sandra Mac u svojoj izjavi. „Prethodna istraživanja ukazivala su na povezanost predusretljivosti sa nižim kreditnim ocenama i prihodom. Želeli smo da ispitamo da li ta veza važi i za druge finansijske indikatore i, ako je tako, da bolje razumemo zašto izgleda da fini momci završavaju poslednji“.
Tim je analizirao podatke iz većeg broja različitih izvora, uključujući nacionalne ankete i upitnike, vladine podatke o stopama insolventnosti, podatke sa bankovnih računa, i onlajn ankete.
Tragali su za korelacijama između pet glavnih crta ličnosti i finansijskih ishoda tokom godina.
Predusretljivost je bila jedina crta koja je bila u značajnoj korelaciji sa finansijama u svim eksperimentima (izvorima podataka).
Jedan od eksperimenata pratio je ljude od detinjstva kroz narednih 25 godina; istraživači su otkrili da ljudi koji pokazuju više predusretljivosti u ranom uzrastu imaju veće šanse da se suoče sa finansijskim problemima kasnije u životu. To znači da ako postoji neka kauzalnost, ne može biti reči o tome da su loše finansije te koje podstiču predusretljivost, već pre da veća predusretljivost na početku može izazvati finansijske nevolje u godinama koje slede.
Među odraslima, predusretljivost je takođe bila povezana sa većim brojem manje poželjnih finansijskih ishoda. Na primer, jedan eksperiment je pokazao da su ljudi sa naročito istaknutom predusretljivošću izloženi 50% većem riziku od proglašenja bankrota.
Ali nije stvar u tome da su predusretljivi ljudi manje pametni ili manje sposobni da zarade novac, već se čini da oni manje mare za njega – tako da ne mogu rukovati novcem tako vešto kao manje predusretljivi ljudi. „Otkrili smo da je predusretljivost povezana sa indikatorima finansijskih tegoba, uključujući nižu ušteđevinu, veće dugove i više stope neispunjavanja obaveza“, izjavljuje autor studije Džo Gledston. „Taj odnos je izgleda podstaknut činjenicom da predusretljivi ljudi jednostavno manje brinu o novcu i stoga su podložniji riziku da njime loše raspolažu“.
Naravno, predusretljivost ne povlači uvek finansijsku zlu kob. Ona samo stvari čini težim, naročito za ljude sa nižim prihodima. „Nije svaka predusretljiva osoba pod podjednakim rizikom od suočavanja sa finansijskim teškoćama“, tvrdi Gledston. „Taj odnos je mnogo izvesniji za pojedince sa nižim zaradama, bez finansijskih sredstava kojima bi kompenzovali štetni uticaj svoje predusretljive ličnosti“.
Rezultati studija poput ove mogli bi poslužiti finansijskim institucijama u smišljanju efikasnijih načina kako pomoći ljudima da uštede novac. Za ljude sa izraženijom predusretljivošću, naspram neurotičnosti ili savesnosti, različite strategije mogle bi biti uspešnije. Taj tip mišljenja jedan je od razloga što psiholozi i bihejvioralni ekonomisti vole da izučavaju veze između ličnosti i ishoda u različitim životnim okolnostima. Iako neki od ovih uvida mogu zvučati pomalo kritizerski oni zaista mogu dovesti do nečeg dobrog u širim okvirima.
„Naši rezultati pomažu nam da razumemo jedan potencijalni faktor iza finansijskih problema, koji može imati ozbiljne implikacije po ljudsko blagostanje“, izjavljuje Mec. „Biti ljubazan i nepodozriv ima finansijsku cenu, pogotovo za one koji nemaju sredstava da se njima kompenzuju za svoju ličnost“.
Prevod: Preporucujemo.rs