Mnogi ljudi iz celog sveta i dalje rade od kuće, što znači da roditelji provode više vremena nego ikad sa svojom decom. Ali kako to vreme iskoristiti za jačanje veze sa decom?
Da bismo efikasno komunicirali sa drugima, moramo uspostaviti emocionalnu vezu, kao i brzo i tačno zaključiti ciljeve i namere jedni drugih. Srećom, ljudi se mogu prirodno povezati sa drugima. Na primer, automatski oponašamo neku osobu kad počne da zeva ili da se smeje.
Čak postoji mogućnost i fizičke povezanosti među ljudima, na primer, usklađivanje otkucaja srca i lučenja hormona (poput oksitocina i kortizola). Kada osećamo da se povezujemo sa drugima, to je kao da celo naše telo ulazi u nekakav ples.
Povezivanje sa drugima nam omogućava da lakše osetimo ono što oni osećaju i mislimo ono što oni misle. Ovaj proces, koji se naziva sinhronizacija u ponašanju, pomaže nam da se snažnije povežemo jedni s drugima. Tokom detinjstva, sinhronizacija sa drugima takođe je od vitalnog značaja za socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj.
Sinhronizacija među mozgovima
Istraživači su nedavno započeli ispitivanje da bi utvrdili šta se dešava u mozgovima dve osobe koje su stupile u interakciju. Primenom infracrvene spektroskopije, istraživači su uspeli da utvrde moždane aktivnosti, dok ljudi rade razne zadatke i nose kape koje su povezane optičkim senzorima. Ovo istraživanje je pokazalo da moždane aktivnosti, kod odraslih, kordiniraju tokom interakcija. Takođe je utvrđeno da je sinhronizacija mozga sa mozgom veća kod romantičnih partnera, nego kod prijatelja ili stranaca.
Ali šta je sa roditeljima i decom? Novo istraživanje otkriva da se sinhronija između mozgova povećava kada i roditelji komuniciraju sa svojom decom, posebno kada se zajedno igraju ili rešavaju probleme, poput zagonetki. Zanimljivo je da, što je jača sinhronija između mozgova, to omogućava roditeljima i deci da zajedno reše više problema.
Takođe je otkrivena poveća sinhronizacija mozga s mozgom kod majki i njihove dece dok razgovaraju jedni s drugima.
Bavljenje aktivnostima sa svojom decom, kao što je rešavanje problema u društvenoj igri ili jednostavno vođenje razgovora, daje priliku roditeljima da ojačaju vezu sa svojom decom i da na taj način pomognu deci da razviju socijalne, emocionalne i kognitivne veštine.
Mame i tate
Nakon što su pažljivije protumačili kako sinhronija između mozgova roditelja i njihove dece utiče na kvalitet odnosa, istraživači su otkrili nekoliko dodatnih informacija.
Otkrivena je veća sinhronizacija između mozgova majki i njihove dece, dok su zajedno rešavali zagonetke. Isto je važilo i u situaciji kada su deca preuzela glavnu ulogu u rešavanju zadatka, umesto da ih majke vode, te im je na taj način data veća autonomija.
Suprotno tome, sinhronost se smanjila tokom rešavanja zagonetki kada su majke rekle svojoj deci da su pod stresom. U takvim trenucima, kratka pauza i briga o sebi mogu biti korisni i za majke i za decu.
Međutim, u parovima otac-dete, istraživači nisu otkrili nikakvu sinhroniju između mozgova, čak i kad je dete imalo glavnu ulogu u rešavanju zagonetki.
Jedno od mogućih objašnjenja zašto je veća sinhronizacija između mozgova majke i deteta je to što je interakcija majke i deteta više obeležena ritmom, majčinom ljubavlju i pažnjom, dok interakcije između oca i deteta mogu biti nešto trzavije i energičnije. Međutim, takva različita iskustva omogućavaju deci da vežbaju socijalne, emocionalne i kognitivne veštine.
Važno je napomenuti da, prepoznavanje oca kao osobe koja brine o celoj porodici, može takođe uticati na jačanje sinhronizacije između očeva i dece.
Stoga je važno da očevi budu glavni oslonac svojoj porodici i da više vremena provode i uživaju sa svojom decom.
Izvor: www.theconversation.com
Pročitajte više:
50 stvari koje možete da uradite dok ste ,,zaključani“ za vreme pandemije
Taj osećaj koji ne možete da imenujete? – Zove se emocionalna iscrpljenost
Uticaj društvenih mreža na decu
