Društvene mreže predstavljaju brzo evoluirajuću platformu za mlađe ljude koji žele da komuniciraju jedni sa drugima, da izraze svoja mišljenja i dele sadržaj bilo koje vrste. One su pomogle razvoju nove kulturalne paradigme koja pokreće tehnologiju i biznis, dok menjaju način na koji ljudi interaktuju. Društvene mreže, kao alat, mogu biti mač sa dve oštrice. Iako su veoma korisne takođe mogu uticati na omladinu na nezdrave načine.
Pozitivni efekti društvenih mreža na decu
Iako se o društvenim mrežama uglavnom priča u negativnom kontekstu, postoji par pozitivnih argumenata koji im idu u prilog. Predstavljamo vam prednosti društvenih mreža za decu:
Provođenje vremena onlajn je bitno za mlađe generacije da bi stekli tehničke veštine koje će im pomoći da se snađu u budućnosti. Omogućava im da budu kompetentni građani u digitalnom dobu, gde će moći potpuno da učestvuju u širem društvu i da nauče socijalne veštine te generacije. Takođe će naučiti da se prilagode tome da imaju složenu onlajn mrežu prijatelja i poznanika.
Omladina koristi društvene mreže na pozitivne načine koji ranije nisu nikom pali na pamet. One nisu samo medij za druženje, već su deca i adolescenti pronašli novi način da se kreativno izražavaju, uče i komuniciraju sa širom publikom. Studenti ih koriste da formiraju grupe za učenje, gde mogu lako i brzo da razmenjuju ideje i materijale za učenje.
Društvene mreže su takođe promenile način na koji deca uče. Uvele su u upotrebu metod učenja koji je baziran na njihovoj generaciji, koji motiviše studente da uče od svojih vršnjaka. Uvek komuniciraju i šalju povratne informacije jedni drugima, i na taj način usavršavaju svoj proces učenja. Takođe učenici su više entuzijastični kada uče jedni od drugih, nego od odraslih. Sada znanje može doći iz novijih izvora a ne samo od strane njihovih roditelja ili profesora.
Ne samo da su društvene mreže sredstvo za komunikaciju, već predstavljaju veoma bitan deo života adolescenata i mladih ljudi. One im daju način da ostanu u kontaktu sa vršnjacima iz sportskih timova, klubova, i časova, dok im takođe omogućava da se povežu sa ostalim ljudima sličnih interesovanja.
Primećeno je da društvene mreže utiču na ljude da budu više empatični, obzirniji, i orijentisani na veze. Oni izražavaju svoja osećanja, tako što komentarišu ili lajkuju slike, video snimke ili statuse svojih prijatelja. Takođe mnogo više ljudi čestitaju jedni drugima rođendane.
Deca održavaju dugoročna prijateljstva ostajući u kontaktu preko interneta, čak i kad više ne mogu da se sreću uživo.
Primećeno je da je empatija koju omladina pokazuje na društvenim mrežama, veoma dobro prihvaćena od strane njihovih prijatelja koji su bili pod stresom. Društvene mreže im pomažu da se oraspolože i da pronađu rešenje za probleme koje imaju. Virtualna empatija takođe se može preliti u stvarni život, i naučiti mlade kako da budu saosećajniji.
Društvene mreže pružaju platformu na kojoj mladi mogu da se povežu sa ljudima koji dele slična interesovanja. To može biti bilo šta vezano za hobije ili profesije, uključujući muziku, umetnost, video igre, i blogove.
Deca takođe mogu imati uticaj na svoju zajednicu putem društvenih grupa, i mogu pomoći da se dođe do pozitivnih promena. Neki od primera su kampanje za prikupljanje sredstava i učestvovanje u političkim događajima i debatama.
Društvene mreže omogućavaju omladini da budu umreženi sa ljudima širom sveta, i na taj način ih izlažu idejama i kulturama sa kojima se inače možda ne bi sreli. Pomažu im da steknu širu perspektivu o životu i ljudima generalno.
Društvene mreže pružaju priliku introvertnoj deci da se povere preko interneta, što im osnažuje samopouzdanje.
Veliki broj mladih lakše razgovara sa ljudima uživo ako su prethodno bili u kontaktu na društvenim mrežama. Takođe im pomažu da komuniciraju sa ljudima širom sveta, i da shvate različite kulture, hranu, muziku, i ostalo.
Dosta mladih voli da bude u toku sa trenutnim dešavanjima, i uz pomoć više naloga sa vestima koje mogu pratiti, društvene mreže su postale moćno sredstvo za prenos konciznih i bitnih novosti deci. Ovo im pomaže da prošire opšte znanje, i omogućava da budu u toku sa najnovijim dešavanjima u svetu.
Negativni efekti društvenih mreža na decu
Rasprostranjeno mišljenje je da društvene mreže više čine štetu deci nego što im pomažu. Predstavljamo vam negativni uticaj društvenih mreža na decu:
Najveća mana društvenih mreža je to što stvara zavisnost. Konstantno proveravanje novosti na različitim društvenim mrežama postaje zarazna navika. Eksperti misle da određene karakteristike kao što su „lajkovi“ i „šerovanje“ aktiviraju centar za nagradu u mozgu. Ovaj sistem nagrade je veoma osetljiv tokom adolescencije i to nam delom objašnjava zašto društvene mreže više privlače tinejdžere nego odrasle. Ove karakteristike utiču na naša raspoloženja. Ljudi kao socijalna bića, cene interakciju i povezanost, a obe stvari određuju na koji način vidimo sebe. Ove karakteristike pokreću naše ponašanje na svakodnevnom nivou, i u centar postavljaju društvene mreže.
Mladi zavisni od društvenih mreža provode sate, svakog dana, gledajući video snimke, slike, i ostali sadržaj koji je postavljen od strane naloga koje prate. Ova zavisnost ometa druge aktivnosti, kao što su domaći zadaci, sport, učenje, i ostale produktivne aktivnosti. Oni gube znatnu količinu vremena, svakog dana, a rezultat su loše ocene u školi. Neki od težih korisnika društvenih mreža priznaju da proveravaju novosti na njima čak i do 100 puta dnevno, a ponekad i tokom školskog vremena. Neka deca shvataju da troše dosta vremena na društvenim mrežama, i onda to utiče negativno na njihovo raspoloženje. Takođe u njima stvara defetistički način ponašanja.
Psiholozi su dugo posmatrali negativne uticaje društvenih mreža na mentalno zdravlje dece.
Jedno istraživanje tvrdi da deca koja provode više od 3 sata dnevno na društvenim mrežama, imaju duplo veću mogućnost da obole od mentalnih bolesti. Njihova preokupiranost virtuelnim svetom odlaže njihov emocionalni i društveni razvoj.
Uticaj na tinejdžere je mnogo veći. Izveštaj sa IZA Instituta za ekonomiju rada, tvrdi da samo jedan sat proveden na društvenim mrežama može da učini tinejdžera nesrećnim. To se dešava usled poređenja na društvenim mrežama, sajber zlostavljanja, i smanjene interakcije u realnom svetu.
Upotreba Fejsbuka takođe dovodi do pada subjektivnog blagostanja mladih. Što više koriste Fejsbuk, sve su nezadovoljniji svojim životom, generalno. Takođe je primećeno da tinejdžeri pate od „Fejsbuk depresije“ nakon previše provedenog vremena na njemu ili drugim društvenim mrežama. Neki od njih postaju anksiozni i promenjivog raspoloženja, kada vide da njihovi prijatelji žive bolje od njih, iako verovatno znaju da je prikaz njihovog života idealizovan. Međutim, ranjivi tinejdžeri su više izloženi ovome nego njihovi samouvereni vršnjaci.
Veze preko ekrana takođe smanjuju broj veza u pravom životu i stvaranje društvenih veština kod dece i tinejdžera. Ovo se dešava zbog toga što oni odrastaju a da ne nauče kako da čitaju neverbalne znake i facijalne gestikulacije ljudi.
Društvena interakcija je ključna kod razvoja veština koje su nam potrebne da bi razumeli raspoloženja i emocije drugih ljudi. Stoga, deca koja odrastaju komunicirajući uglavnom po društvenim mrežama, mogu postati neempatična i takođe biti veoma loši u verbalnom i neverbalnom komuniciranju.
Dok neki tinejdžeri osećaju pritisak obaveze da reaguju na objave svojih prijatelja ili da odgovore na poruke, ostali se plaše da neće biti u društvenom krugu, što je pojava koja se naziva SOP (strah od propuštanja). Tinejdžeri opsesivno proveravaju svoje početne stranice zbog objava svojih prijatelja, zbog toga što ne žele da propuste neki vic, događaj, žurku ili trač. SOP takođe dovodi do anksioznosti i depresije, dok takođe veoma doprinosi čestoj upotrebi društvenih mreža kod tinejdžera.
Opsesija samim sobom i objavljivanje beskonačnog broja apdejtova i fotografija na društvenim mrežama povećava narcisoidnost u omladini. Njihovo raspoloženje uveliko zavisi od reakcije ostalih na fotografije koje postavljaju na društvene mreže i tako se stvara anksioznost kod njih ukoliko ne dobiju pažnju koju su očekivali.
Posedovanje svojih sopstvenih stranica čini da deca osećaju da su u centru pažnje. Osetljiva deca stiču utisak da se svet okreće oko njih. Ovo postaje preteča njihovih disfunkcionalnih emocionalnih stanja, kasnije u životu, i manjka empatije prema drugima.
Selfiji su postali najpopularnija stvar sa pojavom telefona sa kamerom. Slikanje selfija i postavljanje istih na društvene mreže se povezuje sa narcisoidnošću, i može stvoriti opsesiju prema nečijem izgledu. Neki od zavisnika selfija su radili veoma opasne stvari, kao što su penjanje na neboder, poziranje sa divljim životinjama i oružjem, ili prilaženje vozilima u pokretu, kao što je voz, da bi uslikali „kul“ selfi, što se završilo kobno. Rizično ponašanje se takođe javlja i kod tinejdžera, u vidu učestvovanja u masovnim izazovima na društvenim mrežama koji uključuju angažovanje u apsurdne i opasne aktivnosti dok snimaju sebe.
Fejsbuk i ostale društvene mreže su imali negativan uticaj na mozak mladih. Postavlja njihov mozak u stanje sličnom dečijem mozgu koga privlače jarke boje i zujanje, a pritom imaju mali raspon pažnje. Ovo nije iznenađenje, zbog toga što je potrebna veoma mala količina koncentracije i razmišljanja da bi se surfovalo internetom.
Veoma čest slučaj je da sa uticajem društvenih mreža na razvoj deteta koje je odraslo sa veštačkim stimulansom, deca imaju manjak sposobnosti da se dublje angažuju sa drugima i samim sobom. Oni žive za savršenu sliku na Instagramu, dok propuštaju pravo iskustvo događaja, koji može biti odmor ili ručak sa prijateljima ili porodicom.
Ostale opasnosti društvenih mreža za decu predstavljaju sajber kriminal i sajber zlostavljanje. Zlostavljanje se lakše sprovodi na društvenim mrežama, preko pretećih poruka ili preko suptilnih objava sa uvredljivim kontekstom upućenim određenoj osobi. Mlađa deca takođe mogu postati mete predatora koji žele da ih povrede.
Sadržaj uvredljivog, eksplicitnog i nasilnog konteksta je lako dostupan na internetu, što utiče na mlade umove. Ovakav sadržaj može formirati njihove umove na pogrešan način, ili izazvati mentalnu uznemirenost, a kasnije uticati na druga polja u njihovom životu, počevši od obrazovanja, ličnih veza, i još mnogo toga.
Kako roditelji mogu pomoći deci da pametnije koriste društvene mreže?
Roditelji uvek žele ono što je najbolje za njihovu decu, dok ih u isto vreme štite od loših stvari. Roditelji se trude da nauče decu kako da se izbore sa lošim situacijama, dok ih u isto vreme savetuju da ih se klone na prvom mestu. Evo kako roditelji mogu da pomognu deci da pametnije koriste društvene mreže:
- Počnite sa istraživanjem uticaja društvenih mreža na decu i objasnite im dobre i loše stvari istih. U početku postavite ograničenje koje sajtove smeju koristiti i koliko vremena provesti na istim.
- Ohrabrite svoju decu da više učestvuju u realnim razgovorima sa ljudima, nego na društvenim mrežama. Deca treba da nauče značaj provođenja vremena sa prijateljima u realnom svetu.
- Umesto da im stalno držite predavanja o tome kako društvene mreže imaju loš uticaj na njih, ohrabrite ih u drugim zanimanjima ili hobijima koje imaju.To mogu biti sportovi, socijalni rad ili bilo šta drugo a da nije virtuelno.
- Predložite im da koriste društvene mreže konstruktivno, da poboljšaju svoje znanje, ili da sarađuju sa drugima koji imaju slična interesovanja. Pomozite im da naprave razliku između toga šta je suštinski a šta je samo gubljenje vremena.
- Nadgledajte njihovo ponašanje onlajn, da bi ih naučili da se zaštite od onlajn predatora. Dajte im dovoljno slobode, ali pobrinite se da znaju da posmatrate njihovo ponašanje.
- Pridružite se društvenim mrežama da biste znali kako funkcionišu. Ukoliko je moguće, zapratite ih na sajtu da biste videli šta objavljuju. Međutim, uzdržavajte se od komentarisanja njihovih objava.
- Ukoliko je vaše dete često uznemireno kada gleda u telefon ili u toku dozvoljenog onlajn vremena, pričajte sa njima o tome. Možda im je potreban savet kako da ono što se dešava onlajn ne primaju ka srcu.
- Pobrinite se da na društvenim mrežama provode onoliko vremena koliko je korisno. Možete čak i dozvoliti da provedu neko vreme na društvenim mrežama kao nagradu za dobro ponašanje.
- Objasnite im da imati 500 prijatelja na Fejsbuku, ne znači da su kul, društveni ili popularni.
- Naglasite im razliku između života na društvenim mrežama i realnog života.
Društvene mreže treba koristiti umereno, kao i sve drugo u životu, da bismo bili u toku sa trendovima. Problemi nastaju kada počnemo prekomerno da ih koristimo.
Prevod: Mina Radović (Portal Preporučujemo), Izvor: First Cry Parenting.
