Vilijam Džejms, američki psiholog i filozof, rekao je da, najveće otkriće njegove generacije jeste činjenica da ljudi menjanjem mentalnih stavova mogu da izmene svoj život. Naše mentalne misli su poput prizme kroz koju posmatramo svet oko nas. Međutim, problem je u tome što mi posmatramo stvari na osnovu toga kako se mi osećamo i kako mislimo, a ne onako kakve stvari i jesu.
Može se reći da, veliki broj problema koji nam se desi nastaje usled naše pogrešne percepcije koja je motivisana negativnim stavom. Verovatno se pitate, zašto? Jedno veoma bitno otkriće savremene psihologije jeste: ,,Misli su uzrok, a osećanja posledica“, što znači da su negativne misli uzrok naše demotivisanosti, uplašenosti, lošeg osećanja.
Usled jakog uticaja medija, koji se međusobno utrkuju ko će izbaciti negativnije informacije, ni ne čudi nas stvarnost u kojoj je veliki broj ljudi u našem okruženju depresivan i ima negativne stavove.
Ovakve vesti jesu glavni uzročnik afirmacije straha. Kada u medijima vidimo da su udarne vesti o crnoj hronici, nesrećnim događajima ili katastrofama, onda naš um, svesno ili nesvesno, usvaja te slike, a on će u takvim situacijama formirati negativan stav.
Grupa ljudi koja je željna da uspostavi kontrolu, uspeva da ostvari svoj cilj upravo plasiranjem negativnih informacija u medije, a ljude, koji su uplašeni i imaju manjak motivacije, mnogo je lakše kontrolisati.
Prema tome, odluke koje smo donosili u životu bile su rezultat prethodnog stava koji smo formirali. Ne treba zaboraviti da mi biramo naš trenutni stav koji prouzrokuje naše postupke.
Uvek treba imati u vidu da su najvažniji oni događaji koji se dešavaju u nama, a ne oni događaji koji se dešavaju oko nas.
Naš stav utiče na našu motivaciju, koja je presudna za uspostavljanje našeg sledećeg koraka, kao i rezultata koji ćemo postići.
Prema tome, naši rezultati zavise od naših stavova koje smo formirali na početku. Negativan stav se ne nasleđuje. Mi se ne rađamo ni srećni, ni tužni, već svako od nas formira svoj stav na osnovu ličnih ili tuđih uverenja.
U ranoj mladosti, kada još uvek nemamo u potpunosti formirane stavove, najčešće nas roditelji savetuju pri donošenju naših odluka. Međutim, kada postanemo punoletni, jedino mi postajemo odgovorni za naše stavove i postupke.
Činjenica je da na neke događaje, koji nam se dešavaju, ne možemo uticati, ali mi odlučujemo kakav ćemo stav zauzeti i kako ćemo odreagovati na ono što nam se dešava.
U zavisnosti od našeg mentalnog stava, jedna osoba će posmatrati kišovit dan kao sumoran i dosadan, dok će druga osoba uživati u plesu na kiši.
Džon Maksvel, pisac i edukator na temu liderstva, rekao je: ,,Ko ste i gde ste danas, rezultat je vašeg stava„.
Uprkos lošoj životnoj okolnosti u kojoj se čovek trenutno nalazi, on uvek može pronaći motiv koji će biti pravi razlog da zauzme pozitivan stav. Pozitivan stav nam pomaže da savladamo mnoge probleme i stvorimo mogućnost za nove prilike, dok negativan stav može uticati na stvaranje neprilika.
Koje je rešenje?
Kao što smo rekli, skup naših misli formira naš stav, pa promena negativnih misli u pozitivne može dati povoljne rezultate. Kao što treba izbegavati da započinjemo dan prelistavanjem negativnih vesti, isto tako treba izbegavati i negativne ljude.
Iako nam samo pozitivan stav ne može pomoći da postignemo sve što želimo, svakako je sigurno da pozitivnim pogledom na stvari možemo raditi bolje i postići više, nego što bismo to uradili kada bi naš pogled na stvari bio negativan.
