6 predrasuda zbog kojih pogrešno mislite da ste ispod proseka i da zaostajete

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Način na koji vidite sebe nije baš onakav kako vas vidi svet… i to bi trebalo da bude utešno. Slika koju imamo o sebi obično je negativno iskrivljena u odnosu na to kako objektivno izgledamo.

Problem nije uvek u tome da patite od niskog samopoštovanja. Većina ljudi ne vidi sebe u stvarnosti, a za to je odgovorna mešavina nesvesnih predrasuda.

Krenimo od početka:

  1. Što manje sebe gledate, vaša slika sebe postaje gora

Ako ste neko ko gotovo nikad ne „lajkuje“ fotografije na kojima se nalazi, i ako suviše dobro znate kako izgleda anksiozno štrecanje kad stigne obaveštenje da vas je neko označio na nekoj društvenoj mreži, onda znate o čemu govorim kad kažem da uopšte nije lako kad vam se stvarno ne dopada kako izgledate, posebno na fotografijama.

Međutim, verovatno ćete priznati i to da o fotografijama drugih ljudi gotovo nikada ne sudite tako strogo, čak i kada objektivno vidite da su neke slike laskave, dok druge baš i nisu. (Istovremeno, drugi ljudi ne misle da izgledate tako loše.) U retrospekciji verovatno primećujete i da mnoge fotografije koje ste mrzeli kad ste bili mlađi zapravo i nisu tako loše.

Uzrok tome je efekat izloženosti: što duže nešto gledate, to vam postaje prihvatljivije. Vi ste navikli na svoj odraz u ogledalu, ali foto-aparat ne funkcioniše kao odraz. Na kraju, gledate malo drugačiju verziju sebe koja je, iako preciznija, strana vašem oku, što vam stvara predrasudu da je lošija zato što vam je nepoznata. A nije. Samo se niste navikli.

Društveni mediji još više komplikuju stvar, jer vam omogućavaju da prikupljate i odabirate ono što želite da podelite i istaknete, a što ostaje na vašim profilima. Kada ste stalno izloženi svojim fotografijama za koje verujete da su savršene ili makar dovoljno dobre, jedna koja nije tako savršena biće vam neprikladnija, jer vam to kako stvarno izgledate nije blisko.

Ovo ne znači da ste ružniji nego što mislite i da treba to da prihvatite. Radi se o pogrešnom uverenju da je to kako izgledate u stvarnosti gore od onoga kako sebe doživljavate, pa počinjete da razvijate nesigurnost i verujete da ste manje privlačni nego što ste mislili.

Ako mi ne verujete, počnite katkad da gledate svoje „loše“ fotografije. Ako treba, stavite neku od njih kao pozadinu na ekran telefona. Vremenom ćete slabije reagovati na nju, zato što se navikavate. Možda ćete čak otkriti da vam se neke sviđaju, zbog dovoljnog izlaganja. Kroz eksperiment ćete shvatiti da u stvari nisu ni bile tako loše, samo ste vi to bili umislili.

Ali dobro, ako nemate problem sa tim kako izgledate, da razmotrimo onda ovo:

  1. Inteligentni, samosvesni ljudi su skloniji negativnim predrasudama

Sklonost negativnosti objašnjava vašu spremnost da više verujete u „loše“ nego u dobre stvari u vezi sa sobom. Iz tog razloga se više bavite jednom kritikom uprkos tome što ste dobili mnogo pohvala, ili više naginjete tome da vidite neku situaciju kao katastrofu nego da verujete u pozitivan ishod.

Drugim rečima, sama činjenica da brinete o tome da li ste pristojna, relativno privlačna osoba koja ima šta da ponudi svetu verovatno znači da ste bolji nego što mislite.

Ljudi koji su manje samosvesni obično nemaju tako negativne predrasude. Gledajte na to ovako: ako ne prestanete da se bavite time kako drugi ljudi reaguju na vas i da li im se dopadate ili ne, veća je verovatnoća da budete grubi, neučtivi, i uzimate zdravo za gotovo da je u svakoj situaciji problem u drugima.

Spektrum kooperativa

 

  1. Kulturni standardi za dostignuće i uspeh su potpuno iskrivljeni i nerealni

Pre nekoliko decenija, biti „uspešan“ u životu uglavnom je značilo imati krov nad glavom i hranu na stolu. Ako ste bili u stanju to da stvorite, i da pritom imate porodicu, bili ste prilično uspešni u životu.

Takva jednostavnost više ne postoji. Digitalno doba je uvelo potpuno nerealan koncept onoga što bi trebalo da bude način života. Ovo se ukrstilo sa poslednjim činom pokreta pozitivnosti i milenijalcima koji su odgajani sa idejom da mogu „da budu šta god požele“.

Današnji standard za uspešan život je nedostižan. Ljudi misle da biti uspešan znači da morate da kuvate kao profesionalni kuvar, odevate se kao bloger, održavate kilažu iz srednje škole, budete među 10% najboljih bez obzira u kojoj industriji radite, a okolinu neprekidno snabdevate uzbudljivim fotografijama koje svedoče o vašim putovanjima i vezama.

Kada društveni mediji ne bi postojali i kada biste poredili sebe samo sa svojim neposrednim društvenim okruženjem, vaša bi nesigurnost bila značajno smanjena, ako ne bi i potpuno nestala.

  1. Loše je biti „prosečan“, mada je logično da smo svi u većini stvari prosečni

Većina zdravih ljudi poseduje ravnomerno raspoređene psihološke osobine, što znači da je većina ljudi „prosečna“ po inteligenciji, kreativnosti i tako dalje. Ipak, većina ljudi će reći da veruju da su iznad proseka u barem jednoj od ovih oblasti, što je statistički nemoguće.

Stvarnost je da ste verovatno „normalniji“ nego što biste želeli da mislite. Dovoljno ste privlačni, ali niste supermodel. Dobro ste stajali sa novcem, potrošili ste ga. U poslu ste bolji od nekih ljudi, ali verovatno niste najbolji radnik svih vremena, niti je to iko ikad, osim izuzetaka.

Problem je u tome što je „prosečnost“ postala uvreda, jer je ljudi mešaju sa značenjem osobe koja je „bez osobenosti“. Vi možete biti prosečni, a ipak celoviti i u potpunosti ono što jeste. To vas ne lišava nijednog kvaliteta i karakteristike, snage ili slabosti koje vas čine takvim kakvi ste.

Prosečnost takođe ne doprinosi jakom samopouzdanju. Naš ego se nadahnjuje pokušajima da budemo veći i bolji. U stvari, mi veoma često kompenzujemo nesigurnost pokušavajući da pokažemo autoritet ili dominaciju, pa nam pomisao da smo prosečni otima taj komfor.

  1. Digitalno doba je intenziviralo „efekat reflektora“ na do sada neviđen način

Vi mislite sami o sebi više nego što iko ikad misli o vama, i tačka. Procenjujete svoj život onako kako gotovo niko nikada neće. Problem je što verovatno pretpostavljate da svi primećuju sve vaše nesavršenosti, dok je u stvarnosti većina ljudi zaokupljena razmišljanjem o sebi, baš kao i vi.

To se naziva efekat reflektora, a društveni mediji ga samo komplikuju. Kad dođete u zabludu da se svi koje ste ikada upoznali temeljno i dugoročno interesuju za vaš život, počinjete da se ponašate kao da ste slavna ličnost, pod stalnim pogledom javnosti i željom za izveštavanjem. (Niste.)

  1. Način na koji zamišljate da vas drugi vide zapravo je projekcija slike koju imate o sebi

Ovo je najteže prihvatiti, ali najvažnije razumeti: ne znate, ne možete da znate i verovatno nikada nećete znati šta drugi ljudi misle o vama i vašem životu… možete samo da pretpostavljate šta bi oni mogli misliti o vama.

S obzirom na to da je vaše samopoštovanje verovatno većim delom zasnovano na sopstvenim predstavama o tome kako vas drugi vide, zapamtite da je način na koji mislite da vas vide zapravo projekcija onoga kako vi sebe vidite. Način na koji mislite da vas procenjuju zapravo je način vašeg uma da potajno procenjuje sam sebe.

POVEŽITE SE S NAMA

3,402FansLike
197FollowersFollow
12FollowersFollow
1SubscribersSubscribe
izrada sajtova
prvi na guglu
izrada sajta
Agencija za nekretnine
Briana Vest
Briana Vest
Briana Vest je američka spisateljica i kolumnistkinja koja piše o emocionalnoj inteligenciji.

Marko Skotini: Umetnici mogu ponovo da očaraju svet

Marko Skotini je kustos, pisac, i kritičar umetnosti, a trenutno se nalazi na položaju umetničkog direktora FM Centra za savremenu umetnost u Milanu gde...

”Nisi na internetu, ne postojiš?” – 24-28. oktobra na Zlatiboru

Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i kompanije MTS – Telekom Srbija, deveti put po redu organizuje Konferenciju studenata organizacionih...

Korisno je da imate pauke u kući, tvrdi entomolog

Znam da će biti teško da vas ubedim, ali da pokušam: nemojte da ubijete sledećeg pauka kojeg vidite u vašoj kući. Zašto? Jer su pauci...
error: Content is protected !!