U uvodniku Britanskog žurnala sportske medicine iznosi se stav da se mora prestati sa širenjem mita da je vežbanje rešenje za gubitak težine i poboljšanje zdravlja. Ima mnogo dokaza da je dijeta važnija od vežbi. Možemo neprestano vežbati ali i dalje ostati gojazni s obzirom na količinu masti i šećera koje konzumiramo. Još šokantnije je što možemo biti normalne telesne težine i vežbati a opet i dalje biti nezdravi ako se loše hranimo. Potrebno nam je bolje razumevanje našeg zdravlja a u to mora biti uključena i moćna propagandna mašinerija prehrambene industrije s obzirom na to da je ona deo problema od samog početka.
Glavni zaključak – koji javnost ne razume – je da vežbanje samo po sebi ne vodi ka gubitku težine. Može da dovede do brojnih odličnih zdravstvenih posledica ali – bez redukovanja kalorija – ne i do gubitka težine. ’’Redovna fizička aktivnost redukuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetisa tipa 2, demencije i nekih vrsta raka za najmanje 30 odsto’’, kaže se u uvodniku. “Ipak, fizička aktivnost ne dovodi do gubitka težine“.
Sem toga, u poslednjih 30 godina, vežbe su ostale iste dok je došlo do ekspanzije gojaznosti i prekomerne težine. Najverovatniji uzrok je vrsta hrane koju jedemo. Ona se drastično pogoršala kada su prerađevine, šećeri i gazirana pića počeli da dominiraju našim jelovnikom. Loša ishrana danas stvara više bolesti nego fizička neaktivnost, alkohol i pušenje.
Ljudi koji jedu loše imaju metaboličke markere koji ih stavljaju pod visoki rizik od hroničnih bolesti i rane smrtnosti. „Do 40 odsto onih sa normalnim indeksom telesne mase imaće metaboličke abnormalnosti koje su obično povezane sa gojaznošću, što uključuje hipertenziju, dislipidemiju, bezalkoholne masne bolesti jetre i kardiovaskularne bolesti“.
Mi stalno pothranjujemo uverenje da je uzrok povećanja gojaznosti nedostatak vežbanja ili sedeći način života. Svakako je bilo mnogo studija i popularnih članaka koji sugerišu da je sedenje naša propast. Umesto efektivnih poruka o ishrani i zdravlju za koje nauka zapravo zna da su istinite, javnost je preplavljena beskorisnim porukama o održavanju zdrave težine „kroz brojanje kalorija“ a mnogi i dalje pogrešno veruju da je gojaznost u potpunosti posledica nedostatka vežbanja. Ova lažna uverenja ukorenjena su u reklamnim porukama prehrambene industrije koja koristi taktike strašno slične onima koje je koristila duvanska industrija“.
Za svakih dodatnih 150 kalorija u šećeru koje čovek konzumira tokom dana, rizik od dijabetisa povećava se jedanaest puta, bez obzira na to koliko smo vežbali. Jedina najefikasnija stvar koju ljudi mogu učiniti za svoju težinu je da ograniče kalorije – a posebno ugljene hidrate.
Biće potrebno dosta posla da bi se promenilo naše shvatanje ishrane, naročito jer su reklame prezasićene porukama da su ugljeni hidrati dobri za nas. Potrebno je da se promeni način na koji se hrana pravi i reklamira. Javnost treba osvestiti da je u potpuosti prirodna hrana najbolja za ishranu. Ako pokušavate da smršate, smanjite svoje kalorije (naročito šećere) – nemojte misliti da će vam se vežbanjem smanjiti. Čak i ako ste normalne težine, ne možete se hraniti smećem i ostati zdravi.
Vreme je da se ispravi šteta koju je napravila reklamna industrija. Potrebno je da se razbije mit o fizičkoj neaktivnosti i gojaznosti. Loša ishrana je najveći problem.
Prevod: preporucujemo.rs
