Znamo da društvene mreže nisu dobre za naše mentalno zdravlje – mnoge studije pronašle su vezu između intenzivnog korišćenja Fejsbuka i depresije, osećanja zavisti i izolacije i niskog samopouzdanja. Nova studija kaže da već nakon nedelju dana od prekida korišćenja Fejsbuka, ljudsko mentalno zdravlje je značajno poboljšano, i da su osećanja zavisti umanjena. Izgleda da su mnoge studije otkrile da su društvene mreže štetne za naše blagostanje – zašto onda ne možemo da se zaustavimo? Deo razloga nalazi se u fundamentalnoj i prevarnoj razlici između onoga što očekujemo od Fejsbuka i onoga što zaista dobijamo od njega.
Nova studija, objavljena u časopisu Cyberphysiology, Behaviour and Social Networking, podelila je oko dve hiljade ljudi, prosečne starosti oko 34 godina, u dve grupe. Jedna grupa je nastavila da koristi Fejsbuk kao i do tada. Druga grupa je prestala da ga koristi na nedelju dana. Pre i nakon studije, učesnici su odgovorili na pitanja o svojim stavovima prema Fejsbuku, i o njihovim načinima njegove upotrebe. Neki su bili aktivni korisnici, objavljivali slike i objave, dok su drugi bili pasivni korisnici, u smislu da su obično samo skrolovali kroz njuzfid ili gledali tuđe profile. Postavljana su im i pitanja o njihovom mentalnom zdravlju, uključujući sreću, usamljenost, entuzijazam, depresiju, odlučnost i bes.
Nakon nedelju dana, ljudi koji su odustali od Fejsbuka osećali su se bolje u više aspekata. Njihov stepen blagostanja i zadovoljstva životom bio je veći – ali samo ako su do tada bili intenzivni korisnici Fejsbuka. Korisnici koji su retko koristili Fejsbuk nisu osetili prednosti prekida njegovog korišćenja, dok su umereni korisnici primetili samo umerene prednosti.
Sličan trend primećen je kod osećanja zavisti. Učesnici kod kojih je registrovana niska zavidljivost nisu osetili neke efekte prekida korišćenja Fejsbuka, ali kod onih kod kojih je zavist registrovana u umerenom ili visokom stepenu, prekid korišćenja Fejsbuka doveo je do značajne redukcije tih osećanja.
Ako je Fejsbuk tako štetan, zašto mu se vraćamo? Deo problema, kako je studija otkrila, nalazi se u tome što ljudi prave značajne ’’greške u predviđanju’’ koliko zadovoljstva će im doneti korišćenje Fejsbuka. Oni pretpostavljaju da će biti srećniji nakon surfovanja po Fejsbuku, ali ustvari osećaju se nesrećnim na mnoge različite načine. Sem toga, ova greška dovodi do fenomena zavisnosti od Fejsbuka među korisnicima.
Ako još uvek niste spremni da potpuno prekinete sa korišćenjem Fejsbuka, jedna opcija je da malo korigujete svoje ponašanje na njemu, zavisno od toga kakav tip korisnika ste i kakvu nelagodnost osećate na njemu. Na primer, piše autor ove studije, ’’Ako je neko intenzivan korisnik Fejsbuka, trebalo bi da ga manje koristi da bi poboljšao svoj život. Ako neko oseća zavist dok je na Fejsbuku, trebalo bi da izbegava sekcije (ili određene prijatelje) na Fejsbuku koji izazivaju zavist. A ako neko koristi Fejsbuk pasivno, trebalo bi da redukuje takvo ponašanje’’.
Vredno je napomenuti da fenomen koji je ovde ilustrovan podseća na poznatu definiciju ludila – raditi jednu istu stvar iznova i iznova a očekivati drugačije rezultate. Očekujemo da nas Fejsbuk usreći dok nas ustvari čini manje srećnim a više zavidljivima, iznova i iznova. Što za sobom povlači pitanje, da li nas društvene mreže čine ludima? Možda će buduće studije otkriti kako da od društvenih mreža izvučemo samo prednosti koje omogućavaju bez štetnih posledica. Ili možda, eksperimentisanjem, možemo sami to da otkrijemo.
