Emocionalna kriza je pokazatelj dezorganizovanih osećanja.
Ljudi koji su pod kontrolom svojih emocija obično imaju nešto zajedničko: Oni su skloni da rade samo ono što smatraju komfornim. Drugim rečima, njihove emocije su organizovane u ,,ono što prija“ i ,,ono što ne prija“, a ne u ,,ono što prija“ ili ,, ono što čini dobro“.
Procesuiranje životnih trauma ne daje dobar osećaj, ali čini dobro. Odugovlačenje se čini dobrim, ali ne donosi dobro. Ista logika važi za mnoge druge stvari: jesti zdrav ručak, otiću u teretanu radi treninga, pozvati svoju majku. Ako dozvoliš da emocije kontrolišu tvoje aktivnosti, nikad nećeš napredovati u životu. Pitaćeš se zašto kružiš po istim šablonima, navikama i nezdravim odnosima.
Ovo se događa jer niste naučili kako da se organizujete ili da obrađujete, kako se osećate u odnosu na ono šta treba da radite i kako treba da razmišljate.
Organizacijom vaših emocija, vi ih smeštate u kontekst. Vi shvatate odakle one dolaze, da li vam služe ili ne i šta pokušavaju da vam kažu. Možeš biti svestan svojih emocija, ali samo zapažanje njih neće vam pomoći da upravljate svojim životom. Kako biste mogli da kontrolišete svoj život, morate biti sposobni da prepoznate emocije, zatim da ih smestite, a onda ih često upotrebljavajte u svoju korist.
Evo kako možete početi:
1. Napravite glavnu listu vaših emocija. Ako vam je potrebno, probudite se ujutru i napišite sebi listu beležaka koje opisuju različita osećanja i misli koje imate. U redu je ako su neka protivrečna. Vaša lista može izgledati ovako: ,,Osećam se uzbuđeno zbog završetka tog velikog projekta i zbog izleta koji dolazi. Želim da moj posao obavim do tad.“
2. Organizujte svoj dan tako da poštujete vaše različite potrebe. Umesto da samo pokušavate da prođete kroz projekat, ako znate da ste emocionalno slomljeni, možda se obavežete da radite na projektu nekoliko sati, a zatim krenete ranije da odvojite vreme za sebe. Ljudi obično žive po nerealističnom ,,sve ili ništa“ mentalitetu. Ako se osećaju slomljenim, potreban im je odmor. Ako se osećaju nadahnuto, potrebno im je napajanje tokom narednih 12 sati bez odmora. Što nikako nije održivo rešenje.
3. Napravite listu ,,u vezi čega ćete se brinuti“. U beležnici ili negde privatno na svom ličnom računaru, napravite listu stvari o kojima treba da brinete. Zapišite sve i svašta što vam se dogodi tokom dana, a što vas muči. Napravite posebnu belešku ako vam se u glavi nešto dešava. Odredite vreme za sedenje i za pregled liste. Kada to uradite, shvatićete da je većina stvari sa liste bila besmislena. Međutim, tamo će biti i par mesta koja zahtevaju vašu pažnju. Umesto da žurite, napravite akcioni plan za rešavanje onoga što vas muči. Na kraju ćete steći samopouzdanje tako što ćete se obratiti onome što vas muči i shvatićete koliko je nebitna i nevažna većina vaših briga.
Zapisujući svoja osećanja i identifikujući odakle ona potiču, da li vam služe, i šta možete uraditi u vezi njih, vi efektivno podučavate sebe onim što se često naziva ,,mudrošću da znate razliku” između onoga što možete da kontrolišete i onoga što ne možete. Međutim, sve ovo može biti veoma efikasno, samo ako vam, takođe, nije jasno koji su vaši dugoročni ciljevi.
Identifikovanje dugoročnih ciljeva je suštinski deo organizovanja vaših emocija, jer bez razumevanja vaših dugoročnih ciljeva, vi nećete znati za šta je vredno žrtvovati se. Nećete biti u stanju da prepoznate šta je neudoban osećaj koji čini dobro nasuprot neudobnom osećaju koji se jednostavno ne oseća dobro. Kada se ljudi pitaju da li uspevaju u životu ili ne uspevaju, skloni su da se porede sa drugim kako bi ocenili sebe. Poređenjem, ljudi zaključuju da li im ide dobro ili ne, što u suštini ostavlja vaš uspeh u određivanju tuđih ljudi. Nepotrebno je reći da ovo ne donosi ispunjenje. Umesto toga, zaista razjasnite šta želite od svoga života. Ciljevi treba da budu socijalni, finansijski, profesionalni i lični.
Ako postupate u skladu sa svojim neposrednim željama, bićete srećni dok ne shvatite da ste neispunjeni. Ako postupate u skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, možda će vam biti neudobnije, ali će se isplatiti. Život je igra prepoznavanja onoga što je vredno patnje.
Nakon što su vaša osećanja organizovana, desiće se mnogo pravih promena u vašem životu zato što integrišete vaše emocije sa akcijom. Vi koristite vaša osećanja da kreirate promenu u vašem životu ili, sa druge strane, koristite važne, vredne ciljeve koji će vam pomoći da istrajete u nelagodnim situacijama. U tom procesu, vi učite da neudobnost nije neprijatelj.
Organizovanje vaših emocija je slično onome što pacijenti uče u kognitivno bihejvioralnoj terapiji (CBT), mada većina ljudi ne traži takvu vrstu terapije, sve dok njihovi simptomi ne postanu tačno neumereni ili dovoljno ekstremni da bi zahtevali pomoć. Šteta, jer postoji puno principa koji mogu pomoći ljudima pre nego što dođu do te tačke. Evo osnova:
– Prepoznajte probleme u vašem životu. Prvi korak je da prepoznate šta je pogrešno, i šta vas toliko muči. Bez ovoga, nemoguće je postići progres.
– Postanite svesni svojih misli, emocija i verovanja koja okružuju ovaj problem. Pacijenti tada uče kako njihove misli i osećanja oko problema ili stvaraju probleme lažnim asocijacijama ili pretpostavkama, ili u najmanju ruku, sprečavajući ih da konstruktivno postupaju.
– Prepoznajte pogrešno mišljenje. Negativne misli često ne odražavaju stvarnost. To su lažne ili preuveličane ideje o tome šta se događa, naduvano vašim emocijama.
– Ispravite pogrešne obrasce razmišljanja. Stvaranjem novih obrazaca i linija razmišljanja, možete promeniti svoj život, tako što ćete prvo promeniti način na koji ga vidite i tumačite.
Ovo je, naravno, vrlo pojednostavljena verzija onoga što se događa u CBT-u, ali suština je da vam ova terapija na kraju pomaže da organizujete svoja osećanja, identifikujete njihove izvore i ispravite ili koristite te impulse u svoju korist. Ljudi koji uspevaju u životu nisu pod kontrolom svojih osećanja, ali ih ni ne potiskuju ili ignorišu. Naše emocije su signalni sistem dizajniran da nam saopšti ono što stvarno trebamo i želimo. Nismo bolji jer ih ne možemo slušati, ali istovremeno ćemo biti podjednako zaglavljeni, ako im dozvolimo da kontrolišu sve bez analize ili intervencije.
Prevod teksta: Portal Preporučujemo
Izvor: medium.com
Fotografija preuzeta: pixels.com