Kada se suoče sa spoljašnjom pretnjom, ljudi ulaze u stanje „bori se ili beži“. Kada se suoče sa unutrašnjom pretnjom, ulaze u stanje „prihvati ili potisni“, često idući do krajnjih granica da bi izbegli ono čega se najviše plaše: neprijatna osećanja.
Teško je odrediti šta tačno predstavlja mehanizam odbrane, jer bilo šta može biti sredstvo izbegavanja ako se koristi na pogrešan način. Ipak, postoji nekoliko uobičajenih mehanizama koji pretežno prolaze sasvim nezapaženo. Njihovo razumevanje vam može pomoći da otkrijete svoja prava osećanja i produktivno se vratite svom životu.
- Izbegavanje svega što nije „pozitivno“
Ljudi koji uporno tvrde da ne mogu da podnesu društvo nekoga ko nije u potpunosti i uvek pozitivan nisu emocionalno zdravi kao što možda izgledaju. Izbegavanje svega što nije pozitivno zapravo i nije metoda građenja posvećenog života, već tehnika izbegavanja. Mentalno jaki ljudi navikavaju sebe na neutralan način razmišljanja u kome mogu da vide i prihvate životne uspone i padove, poraze i pobede, radosti i bolove.
- Prikazivanje stvari gorim nego što jesu
Prebrzo donošenje zaključaka može da izgleda kao problem, ali zapravo je simptom. Ljudi koji uvek očekuju najgori mogući rezultat u stvari koriste mehanizam odbrane. Oni pokušavaju da predvide pretnju i da preduprede njeno dejstvo. To znači da osećaju duboku nesigurnost u nekom delu svog života, do te mere da moraju da ga štite od neke velike opasnosti.
- Izolacija
Držati se po strani može izgledati kao najzdravija, najefikasnija opcija, posebno kad imate posla sa mnogo ljudi koji vam otežavaju stvari i nerviraju vas. Ali u stvarnosti, povezanost je jedna od naših najosnovnijih potreba. Povrh toga, prava otpornost se ogleda u sposobnosti da delimo životni prostor sa različitim ljudima, ali da ne dozvoljavamo da svako od njih toliko snažno utiče nas da bismo radije bili sami. Naravno, postoje ljudi od kojih se treba ograditi i udaljiti, ali su takvi obično izuzeci.
- Poređenje sa ljudima lošijeg društvenog statusa
Ljudi sa niskim samopoštovanjem često posežu za onima koje na neki način smatraju „gorim“ od sebe, kako bi se sami osećali bolje. To se vraća kao bumerang, jer osećaj vrednosti biva zasenjen kad osoba dođe u dodir sa nekim koga smatra „boljim“ od sebe. Takvo poređenje sa gorima od sebe može trenutno delovati kao razrešavanje osećaja inferiornosti („Pa, makar nisam loš kao taj i taj“), ali zapravo samo pojačava kompleks inferiornosti.
- Idealizovanje prošlosti
Ako ste raskinuli vezu, napustili posao ili otišli iz grada, uradili ste to sa nekim razlogom. Pokušaj ulepšavanja prošlosti do te mere da postajete nostalgični za vremenom u kome niste stvarno bili srećni predstavlja samo način skretanja pažnje sa sadašnjeg trenutka i pokušaj da se vratite u poznatu zonu komfora.
- Preterano reagovanje na male probleme
Ljudi koji eksplodiraju zbog malih, naizgled bezazlenih problema, često skrivaju duboke bunare neizraženih osećanja. Oni greše kad misle da će (možda i bukvalno) vrištanje nad prosutim mlekom rešiti razdor. Neće. Ispoljavajući osećanja na način koji se ne odnosi direktno na njihov uzrok, ne rešavate ih, već ih privremeno razblažujete.
- Briga kao sredstvo samoodbrane
Ljudi koji previše razmišljaju pa zbog toga postaju previše zabrinuti, često pokušavaju da se zaštite od nečega čega se plaše. Caka je u tome što strah nije događaj ili okolnost, već osećanje. Pošto trenutno osećaju da nemaju kontrolu i ne znaju kako da izađu na kraj sa tim osećanjem, oni projektuju želju za kontrolom na neku zamišljenu buduću okolnost. Zabrinutost je način na koji se vaš um priprema za nešto u budućnosti. Ono što ne uviđate jeste da već doživljavate osećanje kog se plašite.
Autor sam i urednik hiljada objavljenih članaka koje su pročitali milioni ljudi širom sveta. Redovan sam saradnik raznih nacionalnih publikacija i autor četiri knjige. Putovao sam u inostranstvo kao reporter i radio kao kopirajter za veliki broj kompanija sa liste Fortune 500, i kao i neprofitnih organizacija za mentalno zdravlje, sa posebnim fokusom na pitanja mentalnog zdravlja i dobrobiti mladih. Uglavnom pišem o emocionalnoj inteligenciji, prosperitetu i samoosnaživanju, iako se u manjoj meri bavim i poezijom, vestima i lokalnim načinom života.
