Uočili smo da je sve više ljudi koji imaju celiakiju ili se svesno odlučuju za bezglutenski život, što zbog sve prisutnije bolesti hašimoto i drugih poremećaja u radu štitne žlezde, što zbog želje za drugačijim načinom života.
Kako smo se zainteresovali za temu o bezglutenskoj ishrani, naišli smo na jedan divan blog Tee Gašpar Kovačič sa odličnim receptima – Gluten free with Tea. Ona nas na kreativan način vodi kroz svoj bezglutenski svet, nesebično deli recepte i savete, i čini da ovakav način života postane jednostavniji. Prvenstveno nas je podstaklo to što ona na lep način, i kroz svoj lični primer, informiše o celijakiji i bezglutenskom životu. Kada smo pročitali prvi tekst na njenom blogu, videli smo da ona obraća pažnju na psihološki aspekt – na to sa čime se susreću deca i roditelji kada dođe do nečeg drugačijeg.
Sada, imamo priliku da razgovaramo sa Teom, i da se dodatno informišemo o njenom blogu i receptima.
Draga Tea, hvala što ste izdvojili vreme za razgovor sa nama. Za početak, voleli bismo da nam se detaljnije predstavite. Šta je Vaša profesija a šta životni poziv? Ko je zapravo devojka koja nam nesebično daje tako divne bezglutenske recepte?
Hvala vama na pozivu i lepim rečima. Povratne informacije u vidu kritike, sugestije, pohvale ili zahvalnosti su najjači izvor inspiracije za dalje razvijanje bloga.
Devojka koja stoji iza cele ove priče je sad već uveliko mama jednog veselog dečaka koji obožava da provodi vreme sa mamom u kuhinji i devojčice koju očekujemo u narednim nedeljama.
Po profesiji sam Master teoretičarka muzike. Do pre par godina bila sam sigurna da će muzika ostati na mestu broj jedan u mom životu i da je to poziv kojim ću se baviti u budućnosti, jer sve je ukazivalo na to. Od muzičkog zabavišta, preko osnovne i srednje muzičke škole pa sve do Fakulteta muzičke umetnosti i SAE instituta na kom sam nakon Master studija na FMU, završila i muzičku produkciju, moj životni poziv zagarantovano je vodio isključivo ka muzici. Međutim, kako nas život stalno uči da se od naših planova tek po nešto realizuje kako smo u početku zamislili, tako je moj životni poziv u sekundi zamenio muzički studio kuhinjom.
Kako je izgledalo Vaše odrastanje i iskustvo sa celijakijom? Videli smo na Vašem blogu da je roditeljska podrška važna, pa bismo želeli da pričamo o toj važnosti.
Stub zdravog i srećnog odrastanja je zdrava i srećna porodica. Ukoliko se sa celijakijom sretnete kao dete, jedino vam roditelji mogu olakšati takav način života. Celijakija je u naše živote ušla pre 27 godina, tačnije kada se rodila moja mlađa sestra. U to vreme nije se mnogo znalo o ovoj bolesti. Prvih deset godina bilo je konstanto lutanje, istraživanje, usavršavanje, a dostup informacijama veoma ograničen i nepouzdan. Istrajnost i kreativnost naših roditelja, snalažljivost i upornost mame, doprineli su tome da sestra i ja doživimo celijakiju kao drugačiji način života, a ne bolest zbog koje smo drugačije od ostale dece.
Kada ste krenuli da radite na svom blogu? I koliko je on za Vas bitan?
Blog sam započela 2015. godine. Njemu su prethodili postovi na mom ličnom Facebook profilu sa slikama hrane koju sam pripremala sebi. Ubrzo su prijatelji počeli da mi traže recepte, a ja sam počela da razmišljam o tome da napravim blog gde bih arhivirala sve te ideje. Čim sam započela blog, kontaktirao me jedan od najvećih proizvođača bezglutenske hrane na svetu, u želji sa saradnjom. U tom trenutku to je bio ogroman podsticaj za nekoga ko se tek upustio u ovakvu priču. Nakon toga usledile su pohvale i svakodnevne poruke zahvalnosti od strane ljudi koji su na bezglutenskoj dijeti. Te poruke su nešto što me danas najviše bodri i vuče da nastavim da se bavim ovim poslom. Kada ste dete, najvažnija je podrška roditelja, ali kada ste odrastao čovek ovakvi blogovi vam jačaju samopouzdanje i daju osećaj sigurnosti. Zbog toga je za mene ovaj blog od izuzetne važnosti.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost? Da li planirate da držite neke radionice, možda otvorite bezglutenski restoran?
Naravno da uvek postoje planovi za budućnost, ali trenutno očekujem bebu, a ona će sigurno neke od njih odložiti barem na kratko. Pre dve godine sam napravila 4 uspešne radionice, 3 u Srbiji i jednu u Crnoj Gori. To je neprocenjivo iskustvo. Direktan kontakt sa ljudima koji se nose sa istim problemima, pravljenje bezglutenske hrane u društvu i razmena iskustava su nešto što je svakom obolelom dragoceno! Nadam se da ću imati priliku da nastavim sa tim u budućnosti.
Hvala još jednom što ste razgovarala sa nama. Želimo dobro zdravlje i puno uspeha!
Hvala vama na pozivu. Svako dobro.
