Zašto ne sledimo postavljene ciljeve i šta raditi u vezi sa tim?

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

U leto 1830. godine, Viktor Igo bio je suočen s nemogućim rokom. Dvanaest meseci ranije, francuski autor obećao je svom izdavaču novu knjigu. Ali umesto da piše, on je proveo tu godinu istražujući druge projekte, zabavljajući goste i odlažući svoj posao. Frustriran, Hugov izdavač odgovorio je postavljanjem roka kraćeg od 6 meseci. Knjiga je morala biti gotova do februara 1831.

Igo je osmislio čudan plan kako da savlada svoju prokrastinaciju (odugovlačenje). Skupio je svu svoju odeću i zamolio pomoćnika da je zaključa u veliki sanduk. Nije mu ostalo ništa od odeće, osim velikog šala. Nemajući nijednu pogodnu odeću za izlazak napolje, ostajao je u svom studiju gde je besno pisao tokom jeseni i zime 1830. Knjiga ,,Zvonar Bogorodičine crkve” objavljena je dve nedelje pre 14. januara, 1831.

Drevni problem akrasije

Ljudi vekovima prokrastiniraju i odlažu svoje obaveze. Čak i ugledni umetnici poput Viktora Igoa nisu imuni na ometanja u svakodnevnom životu. Problem je toliko vanvremenski da su u stvari drevni grčki filozofi Sokrat i Aristotel osmislili reč da bi opisali ovu vrstu ponašanja: Akrasija.

Akrasija je stanje koje deluje protiv vašeg razumnijeg odlučivanja. To je kada radite jednu stvar iako znate da bi trebalo da radite nešto drugo. Slobodno prevedeno, mogli biste reći da je akrasija prokrastinacija ili nedostatak samokontrole. Akrasija je ono što vas sprečava da sledite ono što ste isplanirali da uradite.

Zašto bi se Viktor Igo obavezao da napiše knjigu i onda odložio njeno pisanje na duže od godinu dana. Zašto pravimo planove, postavljamo rokove, i posvećujemo se ostvarenju ciljeva, ali onda ne uspevamo da ih sledimo?

Zašto pravimo planove, ali ne preduzimamo akcije?

Jedno objašnjenje zašto akrasija upravlja našim životima, dok nas obuzima prokrastinacija, ima veze sa terminom ’’vremenska nedoslednost’’ iz bihejvioralne ekonomije. Vremenska nedoslednost odnosi se na tendenciju ljudskog mozga da mnogo više ceni trenutnu nagradu od buduće nagrade.

Kada sami pravite planove – poput postavljanja cilja da smršate, napišete knjigu ili naučite jezik – vi zapravo osmišljavate planove za svoje buduće ,,ja“. Zamišljate kako želite da izgleda vaš život i kada razmišljate o budućnosti, lako je za vaš mozak da otkrije vrednost u preduzimanju akcija koje pružaju dugoročne koristi.

Međutim, kada dođe vreme da donesete odluku vi više ne odlučujete za vaše buduće ,,ja“. Sada ste u trenutku i vaš mozak razmišlja o vašem trenutnom stanju (,,ja“). A istraživači su otkrili da sadašnje sopstvo zaista voli trenutno zadovoljstvo, a ne dugoročnu korist. To je jedan od razloga zašto biste mogli da odete u krevet osećajući se motivisano da promenite svoj život, ali kad se probudite vraćate se starim obrascima ponašanja. Vaš mozak ceni dugoročne koristi kad su u budućnosti, ali ceni trenutno zadovoljstvo kada je reč o sadašnjem trenutku.

Ovo je jedan od razloga zašto je sposobnost odlaganja zadovoljstava tako sjajan predskazatelj uspešnosti u životu. Razumevanje kako odoleti trenutnom zadovoljenju – makar ponekad, ako ne i uvek – može vam pomoći da premostite jaz između mesta na kom se trenutno nalazite i gde biste želeli da budete.

Plan koji vam je potreban da biste savladali prokrastinaciju

Evo tri načina da prevaziđete akrasiju, pobedite odlaganje i sledite ono što ste nameravali da uradite.

Strategija 1: Osmislite svoje buduće akcije

Kada je Viktor Igo zaključao svoju odeću da bi se mogao posvetiti pisanju, on je stvarao ono što psiholozi nazivaju ,,metod posvećenosti”. Metod posvećenosti je izbor koji napravite u sadašnjosti i koji kontroliše vaše akcije u budućnosti. To je način da budete odlučni u budućem ponašanju, vežete sebe za dobre navike i ogradite se od loših navika.

Postoji mnogo načina da stvorite metod posvećenosti. Možete smanjiti prejedanje kupovinom hrane u pojedinačnim pakovanjima, a ne u velikoj količini. Možete dobrovoljno zatražiti da budete dodati na listu zabranjenih u kockarnicama i na sajtovima za poker kako biste sprečili buduće kockanje. Čuo sam čak i od sportista koji moraju da smršaju da bi dostigli željenu težinu za takmičenje, da su odlučili da drže svoje novčanike kod kuće tokom nedelje pre merenja težine kako ne bi bili u iskušenju da kupe brzu hranu.

Okolnosti su različite, ali poruka je ista: metod posvećenosti može vam pomoći u formiranju vaših budućih postupaka. Pronađite načine za automatizaciju svog ponašanja, umesto da se oslanjate na snagu volje u trenutku. Budite arhitekta svojih budućih akcija, a ne žrtva istih.

Spektrum kooperativa
Spektrum kooperativa (www.spektrum.rs) – programerska, marketinška i SEO firma.

Strategija 2: Smanjite protivljenje na početku

Krivica i frustracija zbog prokrastinacije obično su gore od boli zbog obavljanja posla. Po rečima Elizera Judkovskog: ,,Biti usred posla je obično manje bolno, nego biti usred prokrastinacije”.

Pa zašto i dalje prokrastiniramo? Budući da nije naporno biti u poslu, već započinjanje posla. Trenutak koji nas sprečava da delujemo se obično nalazi pred početak rada. Jednom kada počnete, posao je često manje bolan. Zbog toga je često važnije izgraditi naviku započinjanja, kada počinjete s novim ponašanjem, nego da se brinete da li ste uspešni ili ne u novoj navici.

Morate stalno da smanjujete veličinu svojih navika. Uložite sav svoj trud i energiju u izgradnju rituala i učinite započinjanje što lakšim. Ne brinite za rezultate sve dok ne savladate umeće započinjanja.

Strategija 3: Iskoristite namere implementacije

Namera implementacije je kada obelodanite vašu nameru da ćete tokom određenog vremena u budućnosti sprovesti određenu aktivnost. Na primer: ,,Vežbaću najmanje 30 minuta tog (datuma), u (mesto), tog (sata).“

Postoje stotine uspešnih studija koje pokazuju kako namere implementacije pozitivno utiču na sve, od navika vežbanja do vakcina protiv gripa. U studiji o vakcinama protiv gripa, istraživači su analizirali grupu od 3.272 radnika iz Midwestern kompanije i otkrili da zaposleni koji su zapisali određeni datum i vreme za koje su planirali da odu da bi dobili vakcinu radi suzbijanja gripa su kroz nekoliko nedelja kasnije verovatnije to zaista i uradili.

Izgleda jednostavno reći da planiranje stvari unapred može napraviti razliku, ali kao što sam već napomenuo, namere implementacije vam mogu doneti 2 do 3 puta više verovatnoće da izvršite akciju u budućnosti.

Savladavanje akrasije

Naš mozak više voli trenutne nagrade od dugoročne koristi. To je jednostavno način na koji naš um funkcioniše. S obzirom na ovu tendenciju, često moramo pribegavati ludim strategijama kako bismo završili obaveze, poput Viktora Igoa, koji je zaključao svu svoju odeću da bi mogao da napiše knjigu. Ali verujem da se isplati da posvetite vreme stvaranju ovih metoda posvećenosti ako su vam važni vaši ciljevi.

Aristotel je skovao termin enkrateja kao antonim termina akrasija. Dok se akrasija odnosi na našu tendenciju da postanemo žrtve prokrastinacije, enkrateja znači imati ,,vlast nad sobom”. Planiranje vaših budućih postupaka, smanjenje otpora prilikom započinjanja nove navike i korišćenje namera implementacije jednostavni su koraci koje možete preduzeti kako biste učinili lakšim da živite životom enkratije umesto životom akrasije.

Ovaj članak je odlomak iz: Atomic Habits

poslujte na tržištu nemačke
spektrum kooperativa
divac stipendije
Džejms Klir
Džejms Klir je autor Atomske navike (atomichabits.com). Piše o navikama, donošenju odluka i kontinuiranom napretku.

Klimatske aktivistkinje postavile Zajednički frižider u Beogradu

Pod okriljem WWF-a, inicijativa mladih u borbi protiv klimatske krize postavila je prvi Zajednički frižider u Srbiji ispred Dorćol Platz-a Beograd – Od ove srede,...

Nik Kirjos: Novak nas je pomagao tokom požara

Australijska teniska zvezda Nik Kirjos nastavio je da brani Novaka Đokovića nakon što je srpski as ove nedelje priveden pri ulasku u Australiju. Đoković, devetostruki...

Kako prepoznati nizak krvni pritisak – simptomi

Poznato je da visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za oboljevanje od srčanog i moždanog udara te zahteva obavezno...
error: Content is protected !!