Piše: Milenko Srećković
Svako ko ovih dana prati broj zaraženih i umrlih u državama širom planete, primetio je da se Nemačka izdvaja po velikom broju izlečenih od COVID-19 i ubedljivo najnižoj stopi smrtnosti.
Ovakva činjenica neminovno rađa pitanje: šta to Nemačka radi drugačije od ostalih država, koje imaju mnogo manjeg uspeha u borbi protiv epidemije?
Brojke mogu da zavaraju i da pokažu da Nemačka nije uspela da spreči širenje zaraze. U ovom trenutku više od 100 hiljada njenih stanovnika zaraženo je korona virusom. Samo Sjedinjene Države, Italija i Španija imaju veći broj zaraženih. Međutim, s obzirom na to da Nemačka najviše testira svoje građane samim tim ona verovatno ima i najviše otkrivenih zaraženih građana, što joj pomaže da ih na vreme izoluje kako se zaraza ne bi širila dalje. U drugim zemljama, koje slabije testiraju svoje građane, verovatno je mnogo veći broj zaraženih koji nisu otkriveni pa je tako i ukupan broj zaraženih mnogo veći nego što je trenutno poznato.
U Nemačkoj je do sada preminulo 1.584 osoba ali već 28.700 zaraženih u potpunosti se oporavilo. Francuska, s druge strane, ima malo manji broj zaraženih (92.839 građana) a već 8.078 preminulih. U Britaniji od dosadašnjih 47.806 zaraženih, što je upola manje zaraženih nego u Nemačkoj, preminulo je već 5 hiljada ljudi, što je 3 puta više umrlih u odnosu na broj umrlih u Nemačkoj. Očigledno je da, za razliku od Sjedinjenih Država, Italije i Španije, u Nemačkoj ne samo da nema velike stope smrtnosti već nema ni dramatičnog raspada celokupnog zdravstvenog sistema. Dok je u Nemačkoj stopa smrtnosti 1,4 procenata, u Italiji je 12 odsto, u Španiji, Francuskoj i Britaniji 10 odsto, a u Kini 4 odsto. Najpribližnija nemačkom uspehu je Južna Koreja sa stopom smrtnosti od 1,7 procenata.
Da bi druge države bile uspešne kao i Nemačka u borbi za spašavanje života svojih građana trebalo bi da pogledaju način na koji se ona odnosi prema epidemiji. Evo šta u suštini, sudeći po trenutno dostupnim podacima, Nemci rade drugačije. Neke od tih mera mogle su preduzeti na vreme samo države koje se nisu podsmevale ’’najsmešnijem virusu’’ ali možda još uvek nije kasno da se nađe način da se one na brzinu sprovedu i makar malo ublaže negativne posledice do kojih nije moralo da dođe da je država ozbiljnije pristupila čitavoj ovoj krizi.
Njujork Tajms piše o postojanju ’’korona taksija’’ u nemačkim gradovima, kojim medicinski radnici u zaštitnoj opremi obilaze pacijente koji se nalaze u svom domu. Oni pažljivo prate te pacijente kako bi na vreme primetili znake potencijalnog naglog pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Ukoliko se ti pacijenti nađu u bolnici pre nego što dođe do tog naglog pogoršanja, šanse za njihovo preživljavanje su značajno veće. Ovakva vozila samo su jedan od načina upotrebe javnih resursa koji u paketu sa drugim merama doprinosi uspešnom održavanju niske stope smrtnosti u Nemačkoj.
Da biste pomogli nekom pre nego što bude kasno, potrebno je da znate da je on zaražen. Nemačka prednjači u broju testiranih ljudi i samim tim ima priliku da na vreme otkrije zaražene. U drugim zemljama sigurno postoji mnogo veći broj zaraženih koji nisu otkriveni jer ih niko nije testirao – a samim tim, oni su dalji prenosioci virusa i potencijalni kritični slučajevi za koje će se kasno saznati i koji će samim tim imati manje šanse za oporavak.
Polovinom januara, dok u Nemačkoj kao ni u Srbiji nije bilo zaraženih, Charité bolnica u Berlinu napravila je test za Covid-19 i formulu za njegovo pravljenje objavila na internetu. Do pojave prvog zaraženog, napravljene su velike zalihe opreme za testiranje. Nemačka sada obavi 350.000 testiranja nedeljno. Na taj način ona uspeva da na vreme izoluje zaražene i da na vreme počne da prati njihovo zdravstveno stanje i pomogne im da ozdrave. Što je ranije otkriven novi zaraženi, mnogo su veće šanse da bude izlečen.
Medicinsko osoblje je takođe podvrgnuto redovnim testiranjima pošto su oni izloženiji riziku od zaraze. Primenjuje se takođe i testiranje po jednog medicinskog radnika iz grupe od 10 kolega, pa ukoliko se pokaže da je on pozitivan na virus, pristupa se individualnom testiranju i preostalih 9 iz njegove grupe. Za kraj aprila u planu je i proučavanje prisutnosti antitela u uzorku od 100 hiljada ljudi širom Nemačke kako bi se utvrdilo gde je imunitet počeo da se izgrađuje. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, testiranje je od samog početka besplatno za građane. U Americi se testiranje u početku plaćalo, što je navodilo one koji su osećali simptome a bili bez zdravstvenog osiguranja, da izbegavaju testiranje. Osim toga, u većini zemalja, sem u Nemačkoj, testiranju se podvrgavaju samo oni koji imaju izražene simptome bolesti. Nemci su videli da je strategija masovnog testiranja bila uspešna u Južnoj Koreji i taj recept primenili su još efikasnije i uspešnije.
Pored toga, u Nemačkoj postoji veliki broj kreveta u intenzivnoj nezi. U januaru imali su 28 hiljada mesta u intenzivnoj nezi dok sada već imaju oko 40 hiljada. Takođe, Nemačka poseduje 34 respiratora na 100 hiljada građana, dok Italija na isti broj građana ima 12 a Holandija 7. Iako je dupliranje broja zaraženih u Nemačkoj, usled mera fizičkog izolovanja i distanciranja, produženo na 8 dana, neki stručnjaci smatraju da je potrebno da dupliranje bude usporeno i produženo na 12 do 14 dana kako bi potreba za trijažom pacijenata bila izbegnuta.
Članak u Njujork Tajmsu, kao bitan faktor uspešnije borbe protiv epidemije navodi poverenje koje građani imaju u Angelu Merkel. Ona se jasno, smireno i redovno obraćala građanima tokom krize. Mere fizičkog distanciranja i izolovanja postajale su sve rigoroznije ali im se niko nije protivio. Kako navodi članak u Gardijanu, Angela Merkel je mogla samo da izda preporuke saveznim državama kako da se ponašaju u vreme epidemije a na njima je bila odluka da li će slediti te preporuke ili ne. Iako decentralizovana moć otežava jednako sprovođenje mera u svim delovima države, ipak je to donelo jednu veliku prednost u ovom trenutku. Naime, u okruženju u kojem su zdravstvene ustanove pod kontrolom opština nikao je veliki broj laboratorija, povezanih sa univerzitetom ili bolnicama, ili privatnih, koje deluju nezavisno od centralne kontrole. Njima nije potrebno odobrenje ministra da bi pristupile testiranju građana. Trenutno 250 laboratorija nedeljno sprovodi između 300 i 500 hiljada testova na zaraženost od Covid-19.
U Srbiji zdravstveni sistem ne uspeva da se uspešno nosi sa epidemijom čak i kad nije pod pritiskom velikog broja zaraženih. Deluje da država i zdravstveni sistem nisu sposobni da se nose sa bilo kojim brojem zaraženih, i već u samom startu epidemije imamo veliku stopu smrtnosti – mnogo veću nego recimo zemlje u okruženju koje imaju približan broj zaraženih. To jeste moglo da se spreči da se Srbija kao Nemačka za epidemiju spremala još u januaru. Ali dobro znamo da su se državni vrh i tim stručnjaka sve do kraja februara kolektivno podsmevali virusu i govorili da je običan grip mnogo opasniji. Proizvodnja testova im nije bila ni na kraj pameti. Kako bi skinuli odgovornost sa sebe, sada im jedino preostaje da optužuju građane. Ali građani su bili ti koji su njih upozoravali na preteću opasnost a oni su se na konferenciji za štampu 26. februara podsmevali strahu građana od virusa. Krivica je isključivo na njima a optuživanje građana je jedan beskrupulozni propagandni spin koji im ne treba dozvoliti.
Da se reagovalo na vreme, epidemija je mogla da se drži pod kontrolom bez uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa. Ovako niti su sprečene posledice epidemije, niti ljudi mogu normalno da žive i rade, što će dovesti do brojnih negativnih ekonomskih i drugih posledica.
Opet, jedino što nam je u ovom trenutku preostalo je da zaista ostanemo kod kuće i vodimo računa o svim merama fizičkog distanciranja i izolovanja, posebno imajući u vidu da niko zaista i ne zna koliko je naš zdravstveni sistem sposoban da se snađe u jednoj ovakvoj situaciji i da li zaista može da nam pomogne ako obolimo. Zato, ostanite kod kuće.
Neko bi mogao da kaže da je lako Nemačkoj da bude uspešna u borbi protiv epidemije kad je jedna od najbogatijih ekonomija sveta. Ali ovde se ne radi o bogatstvu koliko o odgovornosti, jer i države koje su bogate podjednako koliko i Nemačka, zakazale su u borbi protiv epidemije, zato što ih predvode političari koji su, nalik na ove u Srbiji, podjednako nezainteresovani za opštu dobrobit stanovništva. Pored svega, u Srbiji ne postoji poverenje građana u predstavnike vlasti, koji se ponašaju iracionalno, agresivno, arogantno i histerično. Sve to je savršena kombinacija koja je dovela do ovog društvenog haosa u kojem se trenutno nalazimo. Izlaz iz ovakve situacije treba potražiti u oduzimanju moći trenutnim predstavnicima vlasti, što većoj demokratizaciji društva, kao i sve većem investiranju u nauku i obrazovanje što šire populacije. Svaka kriza može uvek biti i prilika za napredak ukoliko smo spremni da se suočimo sa realnošću, analiziramo situaciju u kojoj se nalazimo, odbacimo laži, manipulacije i propagandu a potražimo istinite odgovore o kompleksnosti sveta u kojem živimo.
6. aprila 2020.
