Zašto je korisno biti lenj

Ponekad najbolji način da nešto uradite je da ne radite ništa.

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Ja sam lenja osoba. To iznenađuje mnoge posebno ako znaju da pišem knjige o produktivnosti. Šta radim ako imam slobodan dan, na primer? Zaboravite na avanture – najviše volim u slobodno vreme da ležim na kauču, gledam Netflix dokumentarce i čitam. A ako imam čitavu nedelju slobodnu? Ja sam tip ljudi koji više voli da ostane kod kuće i jede picu umesto da putuje svetom. Srećom po mene, ova lenjost je upravo ono što me čini tako produktivnim. I to je činjenica koju potvrđuje nauka.

Lenjost je nestajuća veština. Ne mislim na lenjost u smislu ispunjavanja svakog trenutka besmislenim distrakcijama. Mislim na pravu dokolicu, kada biramo da ne radimo ništa. U svetu konstantnih distrakcija, retko kada zaista odmaramo. Umesto toga, naše slobodno vreme trošimo u različitim distrakcijama – od proveravanja i-mejla, preko čitanja vesti, surfovanja na fejsbuku, i tako dalje – u aktivnostima koje nas često čine još umornijim.

Spektrum kooperativa

 

U bilo kom datom trenutku, naša pažnja je ili fokusirana ili nefokusirana. Fokusiranost je na ceni – pomoću nje završavamo posao, imamo smislene konverzacije i unapređujemo naše živote. Ali ispada da istraživanja pokazuju da je nefokusiranost podjednako moćna, iako na drugačiji način. Dok nas fokusiranost čini produktivnijim, nefokusiranost nas čini kreativnijim.

Setite se vašeg poslednjeg kreativnog uvida – najverovatnije je da se nije desio u trenutku kada ste se fokusirali na neki određeni posao. Ustvari, verovatno niste bili uopšte fokusirani. Možda ste se sporo tuširali, hodali, posećivali muzej, čitali knjigu ili odmarali na plaži uz piće ili dva. Možda ste pijuckali jutarnju kafu. I, odjednom, nalik svetlu ili munji, pojavila se brilijantna ideja.

Postoji razlog zašto mozak bira ovakve trenutke da dođe do novih ideja. Kada se naša pažnja odmara – tokom trenutaka dokolice ili lenjosti – naš um luta fascinantnim mestima. Jedna studija, koja je periodično beležila misli ljudi kojima je um slobodno lutao, potvrđuje ovo. Mesta na koja naš um luta nalaze se u budućnosti (48%), sadašnjosti (28%) i prošlosti (12%). U preostalom vremenu, naš um je obično miran ili prazan. Precizni procenti nisu toliko važni – umesto njih, važno je naglasiti da ovo lutanje nije neproduktivno kao što mislimo. Dokon um nam omogućava da uradimo ove tri ključne stvari:

Odmorimo se. Kada nam se pažnja odmara i mi se odmaramo. Kada odaberemo da pustimo naše umove da lutaju – ovo stanje nazivam namernom rasejanošću uma – ne moramo da regulišemo našu pažnju. Ovo pogoduje obnovi energije, što nam pomaže da se dublje fokusiramo. Da bi povećali koristi od ove energije, pomaže da uradimo nešto što nam pruža zadovoljstvo, što je bez napora i što radimo po navici dok odmaramo našu pažnju, kao što je bavljenje kreativnim hobijem, trčanje bez muzike ili hodanje da bi uzeli kafu bez vašeg telefona da vas ometa. Pokazalo se takođe da kada radimo nešto po navici to dovodi do novih kreativnih uvida.

Planiramo. Istraživanje pokazuje da o budućnosti mislimo 14 puta više dok je naša pažnja rasejana nego dok smo fokusirani. Takođe mislimo na naše dugoročne ciljeve sedam puta češće kada je naša pažnja rasuta. Sprovođenje ovih ciljeva je naravno druga tema ali strateška lenjost nam omogućava da uspostavimo namere i prisetimo se naših ciljeva.

Otkrivanje ideja. Naš lutajući um povezuje sve tri mentalne destinacije: prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovo nam omogućava da iskusimo značajno kreativnije uvide nego kad smo u fokusiranom stanju. Na primer, možete se prisetiti ideje koju ste pročitali pre par nedelja i upotrebiti je za rešavanje trenutne situacije. Naše najkontraintuitivne ideje nastaju kada smo nefokusirani.

Portal Preporučujemo

Najproduktivnije taktike su one koje, za svaki minut koji investiramo u njih, povratimo investirano i dobijemo nešto dodatno – one nam omogućavaju da ostvarimo više i radimo efikasnije. I lenjost uključujem u ovu kategoriju. Kada smo dokoni, ne izgleda kao da radimo mnogo. Ali na mentalnom planu je potpuno suprotna situacija.

Najverovatnije je da bi trebalo da češće budete lenji. Bilo da biste svom mozgu dopustili da se odmori, iskopali značajne ideje ili napravili buduće planove, ponekad najbolji način da nešto uradite je da ne radite ništa.

Prevod: Preporucujemo.rs; Izvor: Time Ideas;

spektrum kooperativa
Kris Bejli
Kris Bejli je autor knjige Hiperfokusiranost: Kako biti produktivniji u svetu distrakcija

„Povratak novoj ljudskosti” – nova izložba umetnice Jane Stojaković

„…Straha se ne možemo osloboditi Očajničkom potragom za sigurnošću, Već, naprotiv, tako što ćemo ići do kraja, Prihvatajući ništavnost onoga Što se bojimo da ćemo izgubiti.“ Slavoj Žižek, U...

Dušek kao investicija: Kako odabrati dugotrajan proizvod visokog kvaliteta

U današnjem svetu gde se sve čini da se maksimizira vreme i udobnost spavanja, odabir pravog dušeka nije samo pitanje komfora već i pametne...

Šta da radite kad imate problem sa vodoinstalacijama u kući

Kada se suočite sa problemima u vezi sa vodoinstalacijama u svojoj kući, važno je da znate kako da se brzo i efikasno nosite sa...
error: Content is protected !!