Zaboravnost je često shvatana kao manjak inteligencije, bar se to često tvrdi u filmovima i na televiziji.
Međutim, studija koju je nedavno sproveo Univerzitet u Torontu tvrdi da je posedovanje jake memorije veoma precenjeno i zaključuje da je zaboravnost ustvari korisna za vašu inteligenciju.
Profesor Blejk Ričland, jedan od autora studije, kaže:
Važno je da mozak zaboravi nevažne detalje i da se umesto toga fokusira na ono što će pomoći u donošenju odluka u stvarnom svetu.
Znamo da fizičke vežbe pomažu povećanju neurona u hipokampusu, ali oni su upravo ti detalji iz vašeg života koji nisu od važnosti i koji bi vas mogli ometati u donošenju dobrih odluka.
Profesor Ričards i Pol Frankland je predložio da se memorija koristi da bi se optimizovalo donošenje odluka putem zadržavanja vrednih informacija i zanemarivanja onih nevažnih, kako bi se u suštini napravilo prostora za bitne stvari.
Oni tvrde da je ovaj aspekt zaboravljanja verovatno više prednost za nas nego prepreka.
Tako da, na primer, naš mozak zaboravlja specifične detalje u vezi sa prethodnim događajem ali pamti širu sliku. Istraživači veruju da nam ovo omogućava da bolje generalizujemo prethodno iskustvo nasuprot pamćenju nevažnih detalja.
Ipak, oni dodaju da je, ukoliko ljudi zaboravljaju previše često, to znak za zabrinutost.
Studija tvrdi da je povremeno zaboravljanje detalja znak zdrave memorije, koja radi onako kako i treba da radi.
Koja informacija biva odbačena zavisi od situacije, prema profesoru Ričardsu:
Razlika između događaja u kojem bi trebalo da pamtite i događaja u kojem bi trebalo da zaboravite detalje je u pitanju koliko je taj događaj konzistentan i kolike su verovatnoće da će se tako nešto ponoviti.
Dobar primer bi bio radnik u supermarketu koji svakog dana sreće veliki broj različitih ljudi naspram osobe koja radi u malom kafiću i često sreće isto lokalno stanovništvo.
Izgleda da je najbolji način za pamćenja da se ne pamti apsolutno sve, tvrdi Ričards. Ako pokušavate da donesete odluku, biće nemoguće da to uradite ako je vaš mozak konstantno bombardovan beskorisnim informacijama.
Uvek idealizujemo osobu koja može da pobedi u kvizu ali svrha memorije je da ne budete u stanju da zapamtite ko je osvojio Stenli kup 1972.
Izvor: Independent
