Svetska životinjska farma

Noam Čomski: "Jugoslavija: mir, rat i raspad", priređivač: Davor Džalto, prevodilac: Tanja Milosavljević, Izdavač: Samizdat B92.

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Knjiga Noama Čomskog hronološka je kompilacija članaka o Jugoslaviji, počev od prvih problema sa autonomijom univerziteta i profesorima liberalima sa Filozofskog fakulteta sedamdesetih godina prošlog veka, do secesije Slovenije i Hrvatske, rata u BiH, Srebrenice i bombardovanja NATO. Andrej Grubačić, kome je Čomski devedesetih bio mentor, kao i Davor Džalto, objašnjavaju „socijalizam duše“ istovremeno kao insajderi i autsajderi, opisujući državu koja je jednom stvarno postojala i nastavila da obitava u njihovim srcima. Ovde imamo priliku da pročitamo pismo Titu, koje mu je Čomski uputio 1975, sa grupom nezavisnih intelektualaca.

Šta je tranzicija, pita se Andrej Grubačić. „Stare komunističke birokrate su novi evropski liberali. Nekadašnji pripadnici tajne policije – gangsteri. Biši disidenti – policijski špijuni. Telohranitelji – politički teoretičari. Svet, naš jugoslovenski svet, okrenuo se naglavce“, piše Ekspres.

“Stare komunističke birokrate su novi evropski liberali. Nekadašnji pripadnici tajne policije – gangsteri. Biši disidenti – policijski špijuni. Telohranitelji – politički teoretičari. Svet, naš jugoslovenski svet, okrenuo se naglavce.”

Čomski nam pruža saznanje šta je to redefinisana međunarodna zajednica. Više se ne radi o skupu zemalja sa svih kontinenata. Ekonomske i geografske karakteristike su efemerne. Indija, Kina, Brazil, Rusija, uopšte cela Azija, Latinska i Srednja Amerika, Australija, Afrika nisu više politički relevantne iako zauzimaju mesto u Ujedinjnim nacijama i Savetu bezbednosti. Šta se dogodilo? Amerika je dospela na prvo mesto, to znamo i po broju veta koji je podnela SB. Mada je ova zemlja broj jedan u institucijama kao što su Svetska banka, MMF, SB i UN, za njom Britanija, Francuska, Kina i Rusija, SAD su odlučile da zasnuju svoju neprikosnovenu dominaciju u novim institucijama. Nova geopolitička slika sveta, sličnija je životinjskoj farmi koju je Orvel opisao. Međunarodnu zajednicu danas čini NATO, odnosno Amerika, čiji saveznik je Evropska unija. NATO može intervenisati i mimo odluka SB UN. Tako je bilo i 1999. prilikom NATO bombardovanja Jugoslavije.

Paralelno, a naizgled u istoj ravni, postoje dve globalne vlasti. Javna, oličena u starim međunarodnim institucijama je fasada, a NATO alijansa centralna građevina međunarodnog poretka. To je kao kad vidite na ulici žrtvu (ili žrtve) u koju puca banda nasilnika, kaže Čomski, a tu okolo je mnoštvo posmatrača, huškača i saučesnika. Humanitarna intervencija počinje kada se vi umešate tako što zgrabite oružje, ubijete žrtve, ubijete nasilnike, civile, svedoke, slučajne prolaznike i spalite sve automobile i zgrade u okolini. Šta ste na ovaj način rešili? Ništa, naravno.

Floskula „Međunarodna zajednica“ je patent globalne propagande, termin čije je prevedeno i istinsko značenje zapravo „SAD i njihovi saveznici“.

Žrtvama „humanitarnih intervencija“ nameće se takozvani Kartaginski mir, koji je Rim ostvario nakon krvavih i dugačkih Punskih ratova. Poraženi stanovnici izgubili su svoje teritorije i kolonije, pretvoreni u roblje, a sva imovina i gradovi spaljeni su do temelja.

Šta se krije iza parole „humanitarna intervencija“? Javno ili tajno, u zavisnosti od trenutnih interesa, međunarodna zajednica zdušno podržava jednu stranu, prekomponujući sukob u svoju korist, tačnije u korist svog boljeg profita.

Lokalne krize u svetu, poput palestinske, libanske, vijetnamske, kolumbijske, kambodžanske, sudanske, iračke, iranske, afričke, laoske, kosovske, kurdske, rešava SAD, svetski policajac, onako kako njima i njihovom nezajažljivom apetitu odgovara, a ne štiteći slabe, nemoćne ili napadnute. Pomaže Turcima da bolje desetkuju Kurde, naoružavajući ih. Bilo da SAD izostavljaju izveštaje o Kurdskim izbeglicama, ili se stavljaju na stranu Crvenih Kmera, ili krizu u Kolumbiji „rešavaju“ tako što naoružavaju kolumbijsku vojsku da bi bolje ubijala civile, reč je o najvećem predatoru pred kojim nema šale, niti izmicanja. Neoliberalna demokratija zaodenuta mirotvornim parolama i izgovorima, vrši nezapamćeni teror jakih i moćnih nad slabima i vapijućima. Trenutak kad je Amerika preuzela kormilo u rešavanju mikro kriza i takozvanih humanitarnih katastrofa, od strane Međunarodne zajednice oličene u UN je vreme stvaranja novog lica sveta. Demonskog.

Šta se krije iza parole „humanitarna intervencija“? Javno ili tajno, u zavisnosti od trenutnih interesa, međunarodna zajednica zdušno podržava jednu stranu, prekomponujući sukob u svoju korist, tačnije u korist svog boljeg profita.

Svi su čitali Orvelovu „Životinjsku farmu“, a samo mali broj i predgovor ovoj knjizi. Zato je prosečan čitalac ubeđen da ovaj roman predstavlja kritiku sovjetskog totalitarnog društva a ne dobru staru Englesku, u kojoj se subverzivne ideje oduvek sistematski guše.Ikona američke demokratije Džon Kenedi inicirao je upad američkih snaga u Južni Vijetnam, upotrebu napalma, bombardovanje civila, stvaranje mamutskih logora za milione nedužnih… Da li je tada sve počelo?

NATO alijansa takođe nije napisala nijedan zvanični predgovor svojim belosvetskim hajkama. Zato bi svi radoznali duhovi trebalo da čitaju tekstove Noama Čomskog, kao preduslov boljem razumevanju onoga što nam se desilo u Svetskoj životinjskoj farmi, tokom XX i XXI veka, od Vijetnama do Kosova. Od „dece cveća“ do „kosovskih božura“.

Izvor: Ekspres.net

POVEŽITE SE S NAMA

3,909FansLike
234FollowersFollow
izrada sajtova
izrada sajta
prvi na guglu

10 načina za povećanje prodaje

Verovatno provodite veoma veliki deo svog vremena u planiranju kampanja i stvaranju sadržaja, kako biste došli do većeg broja potencijalnih klijenata ili kupaca. Stalan priliv...

Didroov efekat: Zašto želimo stvari koje nam ne trebaju i šta da radimo u vezi sa tim?

Poznati francuski filozof, Denis Didro, živeo je skoro ceo svoj život u siromaštvu, ali to se sve promenilo 1765. godine. Kad je Didro imao 52....

Saobraćajna pravila za vozače električnih trotineta

Električni skuteri su dobri za životnu sredinu jer njihova upotreba dovodi do smanjene upotrebe automobila. Njihova veća upotreba doprinela bi stvaranju sredine u kojoj...
error: Content is protected !!