Franc Kafka (1883-1924), čuveni češki pisac, nikad nije bio oženjen, niti je imao decu.
Kada je imao 40 godina, Kafka je prošetao berlinskim parkom, gde je sreo devojčicu koja plače jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Njih dvoje tražili su lutku, ali potraga je bila bezuspešna.
Kafka je rekao devojčici da se i sledećeg dana sastanu kako bi nastavili da traže lutku.
Sledećeg dana, nakon bezuspešnog traganja, Kafka je dao devojčici pismo, rekavši joj da je pismo od njene lutke. U pismu je pisalo: ,,Molim te, ne plači. Krenula sam na put da vidim svet…”
Tako je započela priča, koja je trajala do kraja Kafkinog života.
Tokom njihovih sastanaka, Kafka je pažljivo čitao pisma u kojima je lutka ,,pisala” o avanturama i razgovorima o kojima je devojčica obožavala da sluša.
Napokon, Kafka je doneo lutku (kupio je), rekavši devojčici da se lutka vratila iz Berlina.
,,To uopšte ne liči na moju lutku”, reče devojčica.
Kafka je predao devojčici drugo pismo u kojem je lutka ,,napisala”: – MOJA PUTOVANJA SU ME PROMENILA – Devojčica je zagrlila novu lutku i srećno je odnela kući.
Godinu dana kasnije, Kafka je preminuo.
Posle mnogo godina, odrasla devojka pronašla je skriveno pismo unutar lutke. Pismo, potpisano od strane Kafke, sadržalo je sledeću rečenicu:
,,Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju – ljubav će se vratiti na drugi način. ”
