Otarasimo se toksične pozitivnosti – U redu je osećati se loše

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Usled globalne pandemije i rasprostranjenih društvenih nemira, ovih dana neizbežno je čuti uobičajene izraze:

,,Sve će biti u redu”
,,Moglo je biti gore”
,,Pogledaj to sa vedrije strane”

Ma koliko bile dobre namere onih koji koriste ove izraze, stručnjaci upozoravaju da ne preterujemo sa trendom ’’samo pozitivnih vibracija’’. Previše prisilne pozitivnosti ne samo da ne pomaže, kažu, već je toksično.

Spektrum kooperativa
Spektrum kooperativa (www.spektrum.rs) – programerska, marketinška i SEO firma.

,,Iako pobornici pozitivnog načina razmišljanja smatraju da pozitivnošću mogu savladati svaku prepreku u životu, toksična pozitivnost proizilazi iz ideje da je najbolji ili jedini način da se savlada loša situacija tako što će čovek zanemariti negativno razmišljanje i podstaći pozitivne misli“, rekla je Natali Datilo, klinički zdravstveni psiholog u bostonskoj Brigham bolnici za žene.

Konstantno pozitivno razmišljanje je kao da jedete previše kugli sladoleda, rekla je Datilo. ,,Stvarno je dobrog ukusa i pomaže nam se da se osećamo bolje, ali možemo preterati zbog čega će nam biti muka. Ili na primer, to je kao da gurate nekome sladoled u lice kada ta osoba ne želi da jede sladoled. To neće pomoći da se taj neko bolje oseća.“ rekla je Natali.

Podaci pokazuju da su anksioznost i depresija tokom poslednjih meseci dostigle najviši nivo u istoriji. ”Toksična pozitivnost” može samo podstaći širenje negativnih emocija, jer sprečava ljude da ozbiljne probleme savladaju na zdrav način, kažu stručnjaci.

Najčešća fraza je: ,,U redu je. Biće bolje“, rekla je Stefani Preston, profesorka psihologije sa Univerziteta u Mičigenu u En Arboru. ,,Vi izjavljujete da zaista nema problema kojim se treba baviti i isključujete mogućnost njegovog daljeg razmatranja“.

Tačno poreklo izraza ‘toksična pozitivnost’ je nejasno ali Preston je rekla da je ideja ukorenjena u američkoj kulturi koja vrednuje pozitivnost.

’’Toksična pozitivnosti je atraktivno ponašanje ljudi koje ih čini bolje prilagođenim i popularnijim među svojim vršnjacima pa postoji puno razloga zbog kojih ljudi žele da izgledaju ili budu pozitivni.’’, rekla je Preston, koja je specijalizovana za empatiju, altruizam i način na koji emocije utiču na naše ponašanje.

Nije problem kad su ljudi po prirodi veseli i radosni, rekla je.

,,Problem je kad se ljudi prisiljavaju da izgledaju ili budu pozitivni u situacijama kada to nije prirodno ili kada postoji problem koji treba rešiti, a koji se ne može rešiti ukoliko ljudi ne prihvate činjenicu da postoji nevolja”, rekla je Datilo.

,,Uzmimo kao primer negativne emocije koje proizilaze iz trenutnog stanja u zemlji. Negiranje, umanjivanje ili poništavanje tih osećanja spoljnjim pritiskom ili sopstvenim mislima može biti ‘kontraproduktivno i štetno’, rekla je Datilo.

,,’Gledati sa vedrije strane’ tragediju teških situacija poput bolesti, beskućništva, nestašice hrane, nezaposlenosti, rasističke nepravde je privilegija koju nemaju svi ljudi“, rekla je ona. ,,U tom slučaju, širenje pozitivnih poruka negira stvarni osećaj očaja i beznađa, što dodatno podstiče otuđivanje i izolaciju ljudi koji su već u problemima“.

Istraživanje je pokazalo da je za dugoročno mentalno zdravlje korisnije da prihvatimo negativne emocije, umesto što ćemo ih izbegavati ili potiskivati. Jedna studija iz 2018. godine, testirala je vezu između emocionalnog prihvatanja i psihološkog zdravlja kod više od 1.300 odraslih osoba i otkrila da ljudi koji obično izbegavaju da prihvate svoje bolne i izazovne emocije samo se zbog toga osećaju gore.

,,Ljudi koji nemaju potrebu da sude o svojim osećanjima i ne misle o svojim emocijama kao o dobrim ili lošim, i ne pokušavaju da izbegnu ili da se distanciraju od svojih emocija, generalno imaju bolje mentalno zdravlje.“, rekla je Bret Ford, docent psihologije na Univerzitetu u Torontu i vodeća naučnica studije.

Očajnička želja ljudi da se osećaju srećno može dovesti do toga da oni dožive ono što Ford naziva ‘meta-emocijom’, ili ’’emocijom o emociji’’. Ta meta-emocija je često razočaranje, rekla je, jer niste onoliko srećni koliko to želite da budete. ,,Ti trenuci negativnosti se nakupljaju tokom vremena i mogu naštetiti mentalnom zdravlju“.

Stručnjaci tvrde da postoji niz načina da prevaziđete negativna osećanja bez ,,pada“ u ‘toksičnu pozitivnost’. Važno je da ljudi normalizuju i imenuju svoja iskustva dok uklanjaju sva očekivanja i ciljeve da bi trebalo da se osećaju bolje nego što se trenutno osećaju, rekla je Datilo.

Džejmi Cukerman, licencirana klinička psihološkinja iz Filadelfije, preporučila je tehnike umne svesnosti koje omogućavaju ljudima da budu sa svojim emocijama. ,,Nema potrebe žuriti da morate da uradite nešto da biste se izvukli iz sadašnjeg trenutka. Zapravo, što više to radite, osećaćete se nelagodnije i anksioznije. U redu je da se osećate loše i u redu je ako ne znate šta da radite sa sobom u tom trenutku“.

Ona je takođe podstakla ljude da postave lične ciljeve usredsređene na ponašanje umesto na osećanja.

Cukermanova je upozorila na osećaj pritiska da se ljudi posvete zahtevnim zadacima kao što su učenje novog hobija ili stranog jezika – aktivnosti koje su bile promovisane na društvenim mrežama tokom pandemije kada su ljudi požurili da zatočenost u karantinu pretvore u pozitivno iskustvo.

,,Očekivati da će vreme pandemije biti period kada ćete poboljšavati i menjati sebe, predstavlja toksičnu pozitivnost“, rekla je. ,,Najbolje je da prihvatite postojeću situaciju kakva jeste i da sa njom uradite ono što smatrate da je najbolje, dok se toksičnom pozitivnošću smatra izbegavanje činjenice da smo u zaista lošoj situaciji“.

,,Upotreba odgovarajućeg jezika može biti podjednako važna da ne upadnete u toksičnu pozitivnost posebno kada pokušavate da pružite podršku drugima“, rekla je Debra Kajsen, profesorka psihijatrije i bihejvioralne nauke na Univerzitetu Stanford. Ona predlaže da se najpre raspitate kakvu podršku osoba želi, potvrdite vrednost njihovih emocija dok osnažujete činjenicu da ste tu zbog njih. ,,Možete ih pitati: ’Šta bi ti najviše moglo pomoći?’. Ili recite: ’Da, ovo je stvarno teška situacija’.“

Datilo ističe da je ključno nalaženje uravnoteženog pristupa u načinu razumevanja naših osećanja i šta ćemo raditi povodom njih. ,,U redu je imati pozitivan i optimističan pogled i istovremeno biti tužan. Takođe, možemo tugovati dok se istovremeno radujemo budućnosti. Oba osećanja su neophodna za zdrav pogled na stvari i osećanje blagostanja”.

spektrum kooperativa
izrada sajta
prvi na guglu
Alison Čiu
Alison Čiu
Alison Čiu je novinarka Vašingtog Posta.

Uticaj društvenih mreža na decu

Društvene mreže predstavljaju brzo evoluirajuću platformu za mlađe ljude koji žele da komuniciraju jedni sa drugima, da izraze svoja mišljenja i dele sadržaj bilo...

Trotineti – najbolje igračke za decu, ali i odrasle

Kada vidite decu po parkićima i igralištima, verovatno ste primetili koliko su deciji trotineti zastupljeni i shvatate se spadaju među omiljene dečije razonode. Zato...

Otkrivamo za vas: kako se našminkati pravilno tokom hladnih jesenjih dana?

Tutorijali o šminkanju su svuda oko nas. Ipak, i pored toga, jesenja vlaga i razlike u temperaturi unište sav vaš trud. Razlog se nalazi...
error: Content is protected !!