Čim je spustio slušalicu, Ralf Mors je znao da treba da krene. Bio je čitavih 90 kilometara udaljen i ne bi prošlo puno vremena pre nego što bi ljudi čuli novu vest. Albert Ajnštajn je upravo umro.
Mors je bio fotograf za LIFE magazin. Vozio je do bolnice Prinston u Nju Džerziju što je brže mogao, ali ostali članovi medija već su bili obavešteni kad je stigao. Mors je kasnije ovako opisao tadašnji događaj:
,,Ajnštajn je umro u bolnici Prinston, pa sam najpre krenuo tamo. Ali bio je haos – novinari, fotografi, gledaoci. Tako da sam se uputio u Ajnštajnovu kancelariju na Institutu za napredne studije. Na putu sam stao i kupio kutiju viskija. Znao sam da ljudi možda nerado pričaju, ali većina ljudi rado prihvata bocu pića, umesto novca, u zamenu za njihovu pomoć. Onda sam došao do zgrade, našao nadzornika, dao mu flašu viskija i tako je on otvorio kancelariju”.
Kada je Mors ušao u Ajnštajnovu kancelariju, uslikao je sto za kojim je Albert Ajnštajn radio samo nekoliko sati pre svoje smrti.
To još niko nije znao, ali Ajnštajnovo telo bilo je kremirano pre nego što je neko uspeo da napravi njegovu poslednju fotografiju.
Morseova fotografija Ajnštajnovog stola tako je postala poslednja eminetna slika o karijeri velikog naučnika.
Radna etika Alberta Ajnštajna
Ajnštajn je preminuo od unutrašnjeg krvarenja izazvanog pucanjem abdominalne aneurizme od čega je godinama patio. Jedan lekar koji je bio upoznat sa Ajnštajnovim slučajem, napisao je: ,,Nekoliko godina mučio se zbog napada bolova u gornjem delu stomaka, koji su obično trajali 2-3 dana. Ovi napadi dešavali su se otprilike na svakih 3 ili 4 meseca.”
Uprkos bolesti, Ajnštajn je ipak nastavio da radi.
Radove je objavljivao i 1950-tih. Čak i na dan njegove smrti 1955. godine, smišljao je govor koji je trebalo da održi na izraelskoj televiziji, a nacrt je doneo sa sobom u bolnicu.
,,Pokušaj da ne budeš uspešan čovek, već vredan čovek!“ – Albert Ajnštajn
Ajnštajnov najpoznatiji doprinos nauci je opšta teorija relativiteta koja je objavljena 1915, dok je Nobelovu nagradu dobio 1921. Umesto da smatra da je završio svoj razvoj, on je, ipak, nastavio da radi i da doprinosi u svojoj oblasti još 40 godina.
Albert Ajnštajn je nastavio da daje maksimum svojih mogućnosti sve do trenutka svoje smrti. Nikada ga slava i lovorike nisu uljuljkale. Nastavio je da radi čak i sa jakim fizičkim bolovima i pred samu smrt.
Svako može dati svoj doprinos svetu. Vaš poziv bi trebao biti nešto čemu težite do svog poslednjeg daha. To bi mogao biti vaš sadašnji posao, kao što je to bio slučaj sa Ajnštajnom ili kreativni hobi, kao što je to bio slučaj sa Vivijan Majer ili možda pružanje nege onima koji vas okružuju.
Šta god da je vaše opredeljenje, smisao naših života je davanje doprinosa svetu, a ne samo konzumiranje sveta koji drugi stvaraju.
,,Ja sam svoj posao završio.“
Nekoliko sati pre smrti, Ajnštajnovi lekari predložili su da isprobaju nov i eksperimentalan način operacije, kao krajnju opciju za produženje njegovog života. Ajnštajn je jednostavno odgovorio: ,,Ja sam svoj posao završio, vreme je da krenem. Otići ću dostojanstveno.“
Ne možemo predvideti vrednost koju će naš rad pružiti svetu. To je u redu. Nije naš posao da procenjujemo sopstveni rad. Naš posao je da ga stvorimo, da mu se damo, i da savladamo naš zanat najbolje što možemo.
Svi imamo priliku da iz sebe iscedimo svu našu veličinu. Svi imamo šansu da damo doprinos svetu.
