,,Ako želimo da naša deca steknu uspeh u komplikovanom svetu, nephodno je da ih naučimo kako da razmišljaju“, kaže vaspitač Brajan Oširo. To možemo učiniti pomoću 4 jednostavna pitanja.
Svi mi želimo da mladi ljudi u našim životima napreduju, ali ne postoje jasna pravila koja treba slediti kako bi oni obezbedili put ka uspehu. Da li dete treba naučiti da programira? Da li treba da nauči mandarinski, španski, hindski ili engleski jezik?
,,To je sjajno, ali nedovoljno”, kaže vaspitač i trener Brajan Oširo. Ako želimo da naša deca imaju fleksibilan um, koji omogućava lakše shvatanje novih informacija i davanje odgovora na složena pitanja, moramo razvijati njihove veštine kritičkog razmišljanja.
,,U životu odraslih, svi se moramo baviti pitanjima koja su mnogo složenija od onih koja postoje na testu sa višestrukim izborom”, izjavio je Brajan na TED skupu. ,,Moramo pružiti studentima priliku da se suoče sa pitanjima koja ne moraju nužno imati samo jedan tačan odgovor. Ovo je realnija situacija sa kakvom će se verovatno suočiti kada izađu iz učionice.”
Kako možemo podstaći decu da kritički razmišljaju od najranijeg doba? Preko aktivnosti u kojoj je dete već ekspert – postavljanje pitanja.
1. Pitajte ih ,,Kako?” i ,,Zašto?” a ne samo ,,Šta?”
Recimo da vaše dete uči o klimatskim promenama u školi, njihov učitelj im može postaviti pitanje, kao na primer: ,,Koji su glavni uzroci klimatskih promena?”. Oširo navodi da postoje dva problema kod ovog pitanja – na njega se može odgovoriti brzom internet pretragom, a mogućnost odgovora daje ljudima lažni osećaj sigurnosti; daje im osećaj kao da poznaju temu, ali njihovo znanje je površno.
Kod kuće podstaknite dete da odgovori na pitanja kao što su: ,,Koji je uzrok klimatskih promena?“ i ,,Zašto bismo se brinuli o tome?“. Da bi odgovorilo, moraće da ide dalje od pukih činjenica i da zaista razmisli o temi.
Druga bitna pitanja: ,,Kako će klimatske promene uticati na mesta gde živimo?” ili ,,Zašto bi se naš grad brinuo zbog klimatskih promena?”. Oširo navodi da lokaliziranje pitanja pruža deci priliku da bilo koje znanje povežu sa nečim ličnim iz života.
2. Postavite im pitanje ,,Kako znaš ovo?“
,,Deca treba da pruže neku vrstu dokaza i da budu u stanju da brane svoj odgovor od nekog logičnog napada”, kaže Oširo. Odgovor na ovo pitanje zahteva od dece da razmisle o svojim prethodnim izjavama i da procene odakle su dobili te informacije.
3. Podstaknite ih na razmišljanje o tome kako se njihova perspektiva razlikuje od pogleda drugih ljudi.
Postavite im pitanje poput: ,,Kako će klimatske promene uticati na ljude koji žive u nekom drugom gradu?“ ili ,,Zašto bi se ljudi koji žive u tom gradu morali brinuti zbog toga?“ Oširo navodi da će deca na taj način biti podstaknuta da razmišljaju o prioritetima i brigama drugih ljudi, i da pokušaju da razumeju njihove perspektive – što su sve suštinski elementi kreativnog rešavanja problema.
4. Na kraju ih pitajte kako da reše taj problem.
Obavezno se usredsredite na pitanje. Na primer, umesto da pitate ,,Kako da rešimo klimatske promene?“ – što je preteško pitanje za svakoga – pitajte ih ,,Kako bismo mogli da rešimo uzrok klimatskih promena?“. Odgovor na ovo pitanje zahtevaće od dece da sintetizuju svoje znanje. Podstaknite ih da smisle različite pristupe postavljajući im pitanja poput: ,,Koje naučno rešenje može da zaustavi klimatske promene nekog mesta?“ ,,Koja su finansijska i politička rešenja?“.
Ovaj princip možete započeti bilo kada u okviru bilo koje teme. Ne morate biti vrsni poznavalac onoga što vaša deca studiraju. Ova metoda će ih naučiti da misle za sebe. Vaša uloga je da ih usmeravate u postavljanju pitanja, da ih slušate i odgovarate. ,,U međuvremenu, vaša deca treba da porazmisle na koji način će izložiti svoje znanje kako biste ih razumeli. To je sjajan način kako bi deca utvrdila naučeno“, navodi Oširo.
Naravno da se kritičko razmišljanje ne odnosi samo na mlade. Oširo kaže ,,Ako ste posvećeni doživotnom učenju, postavite sebi ovakve vrste pitanja kako biste testirali vaše pretpostavke o onome što mislite da već znate.“
,,Svi možemo unaprediti i podržati kritičko razmišljanje postavljajući nekoliko dodatnih pitanja svakog dana“, kaže Oširo.
Izvor: ideas.ted.com; Prevod: Preporucujemo.rs