Direktor Tesle i SpaceX-a Ilon Mask nastavlja sa svojim upozorenjima na opasnosti od veštačke inteligencije.
Nazvao je veštačku inteligenciju opasnijom od nuklearnog naoružanja i rekao da treba da postoji regulatorno telo koje nadgleda razvoj superinteligencije.
Neki su odbacili njegova upozorenja kao širenje panike. Osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg je rekao da je Maskov apokaliptični scenario nepotreban i veoma ’’neodgovoran’’. A profesor sa Harvarda Steven Pinker je takođe nedavno kritikovao Maskova izlaganja.
Mask je ipak odlučan a one koji ga kritikuju naziva ’’budalama’’.
’’Najveći problem koji vidim kod takozvanih eksperta za veštačku inteligenciju je što oni misle da znaju mnogo više nego što je to slučaj, i misle da su pametniji nego što zapravo jesu’’, rekao je Mask. ”Ovo se često javlja kod pametnih ljudi. Oni definišu sebe prema svojoj inteligenciji i ne sviđa im se ideja da bi mašina mogla da bude mnogo pametnija od njih, pa stoga odbacuju tu ideju – a to je fundamentalno pogrešno”.
Na osnovu svog poznavanja mašinske inteligencije i njenog razvoja, Mask smatra da postoje razlozi za brigu.
”Veštačka inteligencija je sposobna za mnogo više nego što bilo ko pretpostavlja i stopa njenog napretka je eksponencijalna”.
Mask je naveo kao primer mašinsku inteligenciju koja igra kinesku stratešku igru Go da bi demonstrirao rapidni rast u sposobnostima veštačke inteligencije. Na primer, londonska kompanija DeepMind, koju je preuzeo Gugl 2014. godine, razvila je sistem veštačke inteligencije AlfaGo Zero, koji je naučio da igra Go bez bilo kakve ljudske intervencije. Naučio je jednostavno iz nasumičnog igranja protiv samog sebe.
Mask se brine da će razvoj veštačke inteligencije prestići našu sposobnost da njom upravljamo na bezbedan način.
”Stopa napretka je zaista dramatična. Moramo da smislimo neki način da osiguramo da je napredak digitalne super inteligencije u simbiozi sa čovečanstvom. Mislim da je to najveća egzistencijalna kriza s kojom se suočavamo”.
Mask je predložio da razvoj veštačke inteligencije bude regulisan.
”Inače ne zastupam regulacije i nadzor – mislim da generalno treba biti za njihovo minimalno postojanje – ali ovde se radi o ozbiljnoj pretnji po javnost”, rekao je Mask.
”Treba da postoji javno telo koje ima uvid i nadzor da bi potvrdilo da svako bezbedno razvija veštačku inteligenciju. Ovo je veoma važno. Mislim da je opasnost veštačke inteligencije mnogo veća nego opasnost od nuklearnog oružanja i niko ne bi predlagao da bilo kome omogućimo da razvija nuklearne glave kako god žele. To bi bila ludost.”, rekoa je Mask.
U svojoj analizi opasnosti od veštačke inteligencije Mask pravi razliku između specifične upotrebe mašinske inteligencije, kao kod automobila bez vozača, i generalne mašinske inteligencije koja ima ’’bezgranične upotrebne funkcije’’ i ima ”milion puta veće kompjuterske moći”.
”Nisam toliko zabrinut kratkoročnim stvarima. Usko upotrebljena veštačka inteligencija nije rizik po čovečanstvo. Doći će do dislokacija, do gubljenja poslova i boljeg naoružanja i sličnih stvari ali nije fundamentalna opasnost po čovečanstvo, dok digitalna superinteligencija jeste”, objašnjava Mask.
”Važno je da postavimo temelj koji će da nam osigura da čovečanstvo kolektivno odlučuje o tome da li je stvaranje digitalne superinteligencije pravi potez a onda da s tim nastavimo veoma, veoma oprezno. Ovo je najvažnija stvar koju bi trebalo da uradimo.”
I Mask je u biznisu veštačke inteligencije sa svojim preduzećem Neuralink, kompanijom koja radi na stvaranju povezivanja mozga sa mašinskom inteligencijom.
Mask se nada ”da smo sposobni da ostvarimo simbiozu” sa veštačkom inteligencijom: ”Mi želimo blisko povezivanje kolektivne ljudske inteligencije sa digitalnom inteligencijom, a Neuralink pokušava da pomogne u tom smislu pokušavajući da stvori interfejs između veštačke inteligencije i ljudskog mozga”.
