Emocionalne rane: U Srbiji 400.000 ljudi boluje od depresije

Depresija je u svetu dostigla razmere epidemije, a prema nekim istraživanjima do 2020. godine mogla bi da zauzme drugo mesto na listi bolesti, po učestalosti upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Od 450 miliona ljudi u svetu koji imaju problema sa mentalnim zdravljem, više od 300 miliona nikada ne zatraži pomoć. Istraživanja pokazuju da bi 13,5 miliona života moglo biti spaseno kada bi se poboljšale usluge u vezi sa mentalnim zdravljem. U Srbiji oko 400 hiljada ljudi boluje od depresije, dok je u Evropskoj Uniji broj obolelih od te bolesti na oko 7 odsto.

Deseti oktobar je Svetski dan mentalnog zdravlja i idealan trenutak da se postavi pitanje o tome u kakvom je stanju mentalno zdravlje ljudi, ali i kako funkcioniše sistem koji bi trebalo da pruža usluge onima koji se suočavaju sa problemima. Tako se pojave istraživanja koja javnosti prikazuju užasne brojke do kojih su stručnjaci došli baveći se tim pitanjima.

Gardijan piše da je časopis „Lanset“ sastavio medicinski tim od 28 stručnjaka koji je analizirajući raspoložive podatke došao do zaključka da se svet suočava sa kolektivnim neuspehom u borbi sa mentalnim bolestima.

„Kvalitet usluga u vezi sa mentalnim zdravljem je na mnogo nižem nivou od kvaliteta usluga u vezi sa fizičkim zdravljem, a upravo problemi mentalnog zdravlja ubijaju više mladih ljudi širom sveta, nego bilo koji drugi uzrok“, piše u njihovom izveštaju.

U izveštaju piše i da je problem što se samoubistva pripisuju smrti od povreda, dok se predoziranje objašnjava šturo, kao preterana upotreba droga. Niko te situacije ne definiše prema uzroku njihovog nastanka, a to je loše mentalno zdravlje.

Ipak, oni tvrde da se o tom problemu nedovoljno govori i da javnosti nije predstavljen na pravi način, pa samim tim i ljudi koji imaju određene mentalne probleme ne reaguju na pravi način.

„U Kini i Indiji koje čine trećinu ukupnog stanovništva planete, 80% ljudi koji se suočavaju sa nekim poremećajima u mentalnom zdravlju ne traži lečenje. Desetine hiljada ljudi sa mentalnim poremećajima su vezane u svojim domovima ili u molitvenim kampovima i tradicionalnim ustanovama za lečenje“, navodi se u izveštaju.

Mentalni poremećaji i ljudi koji od njih boluju najčešće su stigmatizovani. Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo to razlog zbog kog se pomoć ne traži. Više od 800 hiljada ljudi u svetu izvrši samoubistvo tokom jedne godine.

„Neznanje, strah i mistifikacija mentalnih poremećaja predstavljaju teren za anksioznost u pogledu lečenja. Uspeh lečenja je direktno proporcionalan brzini pružanja pomoći“, rekla je za B92 profesorka i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog.

Na internetu je veliki broj tekstova „Kako da prepoznate depresiju“, a ti spiskovi obuhvataju mnogo zbunjujućih usmerenja koja ljude mogu navesti na pogrešan trag. Zato je važno da stručnjaci daju precizna uputstva ljudima koji smatraju da imaju mentalne probleme.

„Kratkotrajno – neraspoloženje, razdražljivost i nesanica ne znače da ste oboleli od depresije. Ukoliko bar dve nedelje konstantno imate te simptome, čine vas manje funkcionalnim i ugrožavaju vam kvalitet života onda već govorimo o depresiji. Postoje psihotična i nepsihotična stanja“, tvrdi profesorka.

Depresija je u svetu dostigla razmere epidemije, a prema nekim istraživanjima do 2020. godine mogla bi da zauzme drugo mesto na listi bolesti, po učestalosti.

Prema podacima Eurostata oko 7% stanovnika Evropske Unije boluje od depresije.

„Irska beleži najveći udeo u ovom procentu, jer je prijavljeno da 12% stanovništva ove zemlje pati od hronične depresije. Dvocifren procenat populacije zabeležen je i u Portugaliji, Nemačkoj i Finskoj. S druge strane, po manje od četiri posto slučajeva depresije beleži se u Češkoj, Kipru, Bugarskoj i Rumuniji“, piše Danas i navodi da je prema istraživanju Eurostata veći procanat žena koje boluju od depresije i to u svakoj državi članici Evropske Unije.

Psihijatar i vd direktorka klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić kaže da u Srbiji ima oko 400 hiljada ljudi obolelih od depresije.

Postoje brojna različita objašnjenja koji su uzroci depresije, a mnogi stručnjaci ističu da traumatična iskustva imaju značajan uticaj na razvoj depresije.

Građani Srbije su se poslednjih decenija suočavali sa brojnim traumatičnim iskustvima, od ratova, bombardovanja i sankcija, do pada životnog standarda i borbe za egzistenciju. Psiholog Marko Tomašević je gostujući na TV N1 rekao da upravo te stvari otvaraju „emocionalne rane“. Promena ritma i načina života takođe utiču na razvoj mentalnih oboljenja, a naročito depresije.

Gardijan je razvio teoriju i o „godinama zavisti“ koje dolaze kao posledica umreženosti putem socijalnih medija i postavlja pitanje kako ostati srećan u uslovima „fotošopiranog života“ i „fabrikovane sreće“.

Uz to, prezasićenje informacijama (primamo hiljadu informacija više nego ranije) negativno utiče i dodatno doprinosi razvoju depresije.

„Čovek nije opremljen za sve to, važno je praviti selekciju šta je bitno, a šta ne. Istovremeno je važna briga o fizičkom zdravlju“, zaključila je Čalovska Hercog.

Kao najbolji način za borbu protiv mentalnih oboljenja navodi se rano prepoznavanje i slobodan razgovor o problemima. Postoje različite metode lečenja, od korišćenja lekova do uključivanja porodice u terapeutsko lečenje.

Komisija časopisa „Lanset“ preporučuje mnogo veći prioritet za mentalno zdravlje i uparivanje sa fizičkom zdravstvenom zaštitom, kao i integraciju mentalnog zdravlja u rutinsku primarnu brigu.

Nije potrebna komisija da bismo zaključili da bi napredak mogao da bude ostvaren kada bi se o toj temi govorilo i drugim danima, a ne samo 10. oktobra.

Priredio: Uroš Jovičić (Nedeljnik)

spektrum kooperativa
preporucujemo.rs
Preporučujemo.rs je informativni, edukativni i zabavni web portal.

„Povratak novoj ljudskosti” – nova izložba umetnice Jane Stojaković

„…Straha se ne možemo osloboditi Očajničkom potragom za sigurnošću, Već, naprotiv, tako što ćemo ići do kraja, Prihvatajući ništavnost onoga Što se bojimo da ćemo izgubiti.“ Slavoj Žižek, U...

Dušek kao investicija: Kako odabrati dugotrajan proizvod visokog kvaliteta

U današnjem svetu gde se sve čini da se maksimizira vreme i udobnost spavanja, odabir pravog dušeka nije samo pitanje komfora već i pametne...

Šta da radite kad imate problem sa vodoinstalacijama u kući

Kada se suočite sa problemima u vezi sa vodoinstalacijama u svojoj kući, važno je da znate kako da se brzo i efikasno nosite sa...
error: Content is protected !!