Tokom čitavog svog postojanja, šah je bio način upoređivanja dva uma koja se nadmeću kako bi pobedili jedan drugog kroz kombinaciju analitičkih veština i intucije. Ipak, da li je takva uloga šaha postala obesmišljena razvojem sve naprednijih šahovskih mašina? Da li veštačka inteligencija predstavlja kraj šaha?
Ukratko, odgovor je i da i ne.
Istina je da su najbolje šahovske mašine već sada nepobedive od strane čoveka. Došlo je do naglih razvoja šahovskih mašina baziranih na veštačkoj inteligenciji. AlphaZero, trenutno najsnažnija mašina, koristi prednosti mašinskog učenja. AlphaZero je efikasniji od Stockfisha, prethodnog veštačko-inteligentnog šahovskog šampiona, po tome što istražuje manji broj pozicija. Pored toga, AlphaZero je pobedio Stockfish nakon samo 4 sata učenja.
Tokom prethodnih godina zahvaljujući dominaciji takvih šahovskih mašina, igra je izgubila dobar deo svoje neizvesnosti. U stvari, među igračima čiji je rejting 2750 i više, stopa nerešenih partija drastično je porasla tokom godina. Neki uviđaju da je ovaj porast možda indikator šaha koji postaje sve više i više ‘’rešen’’. Neki tvrde da visoki procenat nerešenih partija uništava uživanje u šahu.
Ipak, u osnovi, šah je igra koja testira veštine ljudi. To znači da čak i ako se igra završi nerešeno, to ne znači da je ona obesmišljena ili dosadna. Šah se sastoji od procesa i borbi koje se odvijaju tokom igre, ne od krajnjeg rezultata. Da, veoma je moguće da će u budućnosti veštačka inteligencija optimizovati svaki potez od početka do kraja igre, i da će onda za pobedu u šahu biti potrebno samo puko memorisanje poteza.
Ali pre nego što dođemo do tog trenutka, šah može da bude adaptiran u mnogim drugim pravcima kako bi se povratili elementi intuicije i moćnih rizika koje šah čine uzbudljivim. Jedan način je da se igraju kraće igre. To je već bilo korišćeno da bi se prekinule nerešene igre, kao što smo videli 2018. na Svetskom prvenstvu. Da bi prekinuli meč od 12 nerešenih partija, igrači su igrali brzopotezni šah, sa 25 minuta po igraču i povećanju od 10 sekundi po potezu. Ovo primorava igrače da misle brzo pod pritiskom, čime se oslanjaju više na instinkt i brzo razmišljanje što omogućava pojavu većeg broja grešaka.
Takođe, postoje i varijante šaha kao što su Fišerov nasumični šah, ili pred-šah koji mogu da igru načine svežijom i zabavnijom. Naravno, neko može da tvrdi da takve varijante nisu pravi šah, jer su osnovna pravila drugačija, ali to je jedna potpuno druga rasprava.
Treba imati u vidu i da su ovi problemi sa veštačkom inteligencijom i šahom koji postaje ‘’rešen’’ stvarno pitanje samo na visokim takmičarskim nivoima ove igre. Klasifikacija ‘’majstora’’ prema američkoj šahovskoj federaciji počiva na 2200 ELO-bodova ili više, što je procenat od 99.1. Pored toga, ‘’stariji majstor’’, neko ko ima 2400 ELO-bodova i više, bi bio smešten na 99.7 procentu.
Najveći deo igrača takmičarskih turnira nije ni blizu ovog nivoa, da ne pominjemo obične igrače. Kao osrednji igrač, veliki broj godina svog detinjstva posvetio sam šahu i dostigao 1574 poena. Mogu sa punim uverenjem da kažem da je za prosečnog igrača, napredak veštačke inteligencije u šahu nešto pozitivno. Ove mašine omogućavaju igraču da analizira svoje i druge igre kako bi učio i napredovao.
U krajnjem slučaju, veštačka inteligencija može da označava pad visokoprofesionalnog šaha, ali u bliskoj budućnosti, šah jeste i nastaviće da bude igra koju znamo i volimo.
Autor: Bryan Xiao
Preveo portal Preporučujemo. Izvor: https://www.rebellionresearch.com/
