Hiljadama godina ljudi su koristili kanabis u rekreativne, ritualističke i medicinske svrhe. U modernom dobu medicinska upotreba kanabisa uzbuđuje mnoge ljude i veliki je broj tvrdnji o navodnim medicinskim koristima ove biljke. Od svih tvrdnji, možda je najsmelija da kanabis leči rak.
Na internetu je lako naći zadivljujuće tvrdnje kako kanabis i proizvodi na bazi njegovih derivata smanjuju tumor ili leče terminalne bolesti. Ove zavodljive priče ipak bazirane su na nesporazumima, pustim željama ili otvorenim falsifikatima.
Nasuprot raširenim mišljenjima, medicinska upotreba kanabisa je široko proučavana. Preko 10 hiljada takvih studija je navedeno 2017. godine od strane Nacionalne akademije nauke. Pronađeni su neki dokazi za neke koristi od kanabisa, među njima ublažavanje hroničnog bola i spazmova povezanih sa multipleks sklerozom. Bilo je takođe i dobrih dokaza da THC (tetrahidrokanabinol), glavni psihoaktivni sastojak kanabisa, može da spreči mučninu prouzrokovanu hemioterapijom. Naravno, sintetički oblik THC-a, po imenu, dronabinol prepisivan je baš za ovu upotrebu više od decenije.
Ali, u suštini, postoji nula dokaza da kanabis ima bilo kakvo lekovito dejstvo kod obolelih od raka, pa čak ni pomoćno, uprkos entuzijastičkim tvrdnjama da ima.
Otkud onda toliki jaz između javne percepcije i naučnih dokaza? Deo ovoga leži u nesporazumu. Na primer, često prisutna tvrdnja da velike doze THC-a ubijaju ćelije raka u laboratorijskim posudama. Ovo je tačno, ali ne mnogo bitno.
Ubijanje ćelija u posudi je veoma lako; može se učiniti sa bilo čim od toplote do izbeljivača. Ali efikasni agensi protiv raka moraju biti u mogućnosti da selektivno ubijaju ćelije raka u ljudskom telu dok štede one zdrave. Realnost je takva da kanabis to ne može da uradi.
Drugi zastupnici kanabisa vođeni su ideološkom fiksacijom, često izraženom u sentimentu da je kanabis ’’prirodan’’ i implicitno bolji od farmakoloških droga. Termin ’’prirodan’’ je pomalo nejasan. Ako definišemo prirodu kao ono što je nastalo bez ljudske intervencije, argument ne može da se održi. Arsenik, plutonijum i cijanid su takođe prirodni, ipak bila bi jako loša strategija da koristimo ove supstance u zdravstvene svrhe. Aktivne komponente mnogih lekova otkrivene su u biljkama a zatim sintetizovane da bi se kontrolisala doza i maksimizovala efikasnost. Već imamo lekove na bazi derivata THC-a ali oni ne leče rak, kao što to ne radi ni kanabis. Neki zastupnici kanabisa idu dalje pa tvrde da su moći kanabisa da leči zataškane od strane farmaceutskih kompanija. Ovo je čista besmislica. Takva zavera morala bi da bude masovna i brzo bi se raspala.
S obzirom na to da će polovina nas biti zahvaćena rakom tokom života, lek bi bio veoma profitabilan iako su zakoni o patentiranju ’’prirodnih’’ proizvoda komplikovani, to bi takođe pronalazačima pribavilo bezgraničnu zahvalnost, finansijske nagrade i naučne počasti. Ideja da bi istraživači zataškali lek za rak i odrekli se nagrade koju bi dobili za njegovo otkriće je ludačka. Realnost je da je rak kompleksno oboljenje i male su šanse da će ikada doći do jedinstvenog leka. Kanabis može biti koristan za lečenje mučnine koja se javlja kod nekih pacijenata tretiranih hemioterapijom ali sa sigurnošću možemo reći da je ideja da kanabis leči rak običan mit.
