Koliko ljudi zaista prihvata netražene savete?
Netraženi saveti su jedna od onih životnih pojava koje većina nas ne voli, ali ih često dobija. Kakva je to osoba sklona davanju netraženih saveta? Osobe koje su kolokvijalno poznate kao „alfa“ ličnosti najčešće daju savete. Ovaj članak će istaći nekoliko razloga koji objašnjavaju zašto ovi muškarci i žene tako često dele savete drugima kako da žive.
Davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da budu rigidni u načinu na koji pristupaju životu.
U smislu njihovog stila razmišljanja, netraženi saveti su obično kognitivno rigidni. Ovi delioci saveta obično veruju da su u pravu, a kada pristupe problemu, često imaju poteškoća da sagledaju situaciju iz više perspektiva. Oni mogu biti apsolutistički u svom razmišljanju, sagledavajući stvari iz ugla: sve ili ništa, na crno-beli način.
Davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da imaju grandiozan osećaj za sebe ili percepciju sopstvene kompetencije.
Što se tiče njihovog tipa ličnosti, davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da budu grandiozni, veruju da su inteligentniji, posebniji ili razumniji od drugih. Davaoci netraženih saveta ne bi davali savete da ne veruju da su njihove povratne informacije o tome kako pristupiti datoj situaciji optimalne ili superiorne. Ovi muškarci i žene imaju tendenciju da deluju u svakodnevnom životu sa stavom da bi svet funkcionisao mnogo bolje kada bi se oni pitali za sve.
Ono što nedostaje ovakvom stavu je poniznost i uvid. Koliko god da su bistri i kompetentni, nisu naučili jednu osnovnu istinu: sami moramo da pogrešimo kako bismo učili iz svojih grešaka i kasnije promenili svoje ponašanje.
Davaocima netraženih saveta više vlada prinuda nego samosvest.
Ako poznajete nekog davaoca netraženih saveta, znate da se često čini kao da ne mogu da spreče sebe da dele savete. U suštini, oni su primorani da ga daju. Ono što je zanimljivo je da, koliko god samouvereni i snažni izgledali na površini, istovremeno im nedostaje određeni nivo svesti. Ne samo da nisu svesni tuđih misli i osećanja, već im nedostaje i samosvest. Ove osobe ne vide kako su njihovi postupci često neopravdani ili čak nepoželjni, i nikada ne zastanu da razmisle o sopstvenim motivima za davanje neželjenih saveta.
Davaoci netraženih saveta žele osećaj kontrole i reda.
Ljudi koji daju netražene savete to ne čine zato što im je nužno stalo do publike koja ih prima, već zato što im davanje saveta daje osećaj kontrole i reda. Davalac saveta ima orijentaciju ka rešavanju problema koja može biti korisna kada se primeni na sopstveni život, ali često nametljiva kada se primeni na živote drugih. Kada neko deli uznemirujuću ili tešku situaciju, davalac neželjenog saveta (svesno ili nesvesno) oseća se uznemireno i onda je primoran da napiše recept „trebalo bi“ kako bi osetio da su stvari uređene, upravljive i predvidljive.
Razlog zašto većina ljudi ne prihvata netražene savete ima veze sa nezavisnošću i prkosom.
Kao odrasli ljudi, mi nismo osnovnoškolci koji rade kako im se kaže. Odrasli su proveli dovoljno godina slušajući nastavnike kako drže lekcije u učionici i roditelji su im kontrolisali već veliki deo života. Drugim rečima, većina muškaraca i žena dostigne tačku u kojoj im je dosadilo da slušaju kako im drugi govore šta da rade, i radije bi napravili grešku i pretrpeli posledice nego da se kao poslušno dete povinuju savetima, čak i ako bi savet zapravo doveo do boljeg rezultata. Ono što mi pada na pamet je čuveni citat švajcarskog filozofa Rusoa iz Društvenog ugovora: “Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima“. Upravo ovi lanci teraju muškarce i žene da odbiju netražene savete. Sve što većina muškaraca i žena želi kao odrasla osoba je osećaj nezavisnosti i slobode.
