Knjiga Bojana Lekovića “Medvedi na putu“ je riznica mudrih saveta za preduzetnike, pokretače novih start-apa ali i zaposlene.
Bojan Leković je osnivač i CEO kompanije KupujemProdajem, najveće internet platforme u Srbiji i jedne od 100 najvećih na svetu među sajtovima za oglašavanje. U knjizi “Medvedi na putu“ opisuje kako je u kreiranju KupujemProdajem bio inspirisan holandskom kulturom štednje i idejom cirkularne ekonomije koja podrazumeva kupovinu i prodaju korišćenih stvari umesto njihovog bacanja. Međutim, na putu kreiranja najuspešnije internet platforme u Srbiji suočio se sa brojnim medvedima, kako Holanđani nazivaju probleme. U svojoj knjizi on prikazuje jedno dragoceno i skoro pa jedinstveno iskustvo nastalo u toku prevazilaženja najraznovrsnijih problema sa kojima se suočavaju uspešni preduzetnici, inovatori i biznismeni. Knjiga “Medvedi na putu“ je svakako knjiga godine a u sferi biznisa i poslovanja i najbolja knjiga decenije u Srbiji. Mladi ljudi koji žele da uče o pokretanju sopstvenog biznisa kao prvo štivo koje trebaju da pročitaju je svakako knjiga Bojana Lekovića “Medvedi na putu“.
Prenosimo neke od ključnih pasusa knjige koji kritičko razmišljanje ističu kao jednu od ključnih osobina uspešnih preduzetnika. Knjigu možete naručiti preko sajta www.medvedinaputu.com.
Kritičko razmišljanje kao način upravljanja
Kritičko razmišljanje je, inače, ključna kompetencija u upravljanju, ne samo prilikom odabira ljudi. Ona nam omogućava da u moru informacija izaberemo prave, da odaberemo verodostojan izvor, da donosimo pravilne odluke čak i kada ne poznajemo dovoljno materiju. Jer, retko kada čovek koji vodi posao zna sadržinu posla bolje od svojih saradnika. Ja se koristim sledećim pitanjima prilikom procesa kritičkog razmišljanja:
Ko je izvor informacije?
Kako je to saznao?
Da li postoji dokaz za to?
U odsustvu dokaza, da li je logično ili verovatno to što tvrdi?
Da li postoje kontraprimeri koji opovrgavaju informaciju?
I sagovornik može biti od pomoći. Da li je realan, da li iznosi činjenice ili ih izmišlja (lupeta)? Zbog ovoga sam naučio da cenim kada mi neko kaže: ,,Ne znam.“ Zato što je to kvalitetna informacija. To nikoga ne dovodi u zabludu, a čoveka koji priznaje da ne zna čini pouzdanim izvorom.
U skupu verodostojnih informacija, treba odrediti glavno i odvojiti sporedno, kako bi se pravilno postavio fokus. Glavna informacija je ona na osnovu koje bi se definisao zadatak. Ona je obično odgovor na pitanje: ,,Šta?“ i ,,Kada?“, u formi jedne proste rečenice. Sve ostalo je sporedno, uključujući i: ,,Kako?“
Na kraju je neophodno utvrditi redosled delovanja po prioritetima. Stvari se prvo poređaju po važnosti, zatim po hitnosti. Rešavaju se najpre hitre i bitne, zatim bitne i manje hitne. Neprijatelji kritičkog razmišljanja jesu površnost i brzopletost u donošenju zaključaka (skakanje u zaključke). Zato uvek treba biti svestan zamke brzih zaključaka.
Ko ne promisli, taj izmisli – Bulšiteri (i Lupetanje)
Bulšit je nepouzdana, neproverena informacija koja je izneta sa velikom dozom samopouzdanja. Mislim da je najpribližnija srpska reč lupetanje, ili u žargonu recimo baronisanje. Bulšiteri su ljudi koji svakodnevno samopouzdano kreiraju i prenose bulšit, obično u ambijentu u kome zbog toga mogu da profitiraju, recimo na poslu. Oni po pravilu štete organizaciji, jer ne kreiraju pravu vrednost već oduzimaju energiju i vreme. I što su bolji glumci, to jest što im je samopouzdanje veće, to je šteta veća. Bulšitovanje, odnosno lupetanje, istina, može i da se leči. Neophodno je biti svestan toga, da to želiš da promeniš i da se držiš onoga što znaš, odnosno da pričaš ono u šta zaista veruješ. Kritičko razmišljanje je najbolja odbrana od bulšita. Bulšiteri se kao vampir od belog luka plaše ljudi koji kritički razmišljaju. Oduvek sam kroz proces selekcije vodio računa da u našu kompaniju ne uđe nijedan. Jer bulšit ume i da se širi kao negativna kulturna osobina, a onda ste u problemu.
