ŠAH, plemenita igra od koje pažnja raste za 300%

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Ukoliko deca predškolskog ili mlađeg školskog uzrasta počnu da igraju šah, nećete morati da im oduzimate telefone i tablete, sama će znati kad je dosta. Naučiće šta je vreme, a pažnja će im porasti za 300 odsto – jer šah je muzika mozga. A o svim koristima ove drevne igre priča nam dr Milorad Branković, diplomirani trener šaha iz beogradskog Šahovskog kluba Delfin

Većina roditelja i nastavnika suočava se danas sa velikim problemima tehnološkog doba – prvi, kako da deci ograniče upotrebu tehnoloških uređaja koji iscrpljuju njihov nervni sistem i jedu vreme, a drugi, kako da čas od 45 minuta održe mlađim osnovcima čija pažnja u proseku traje od četiri do šest minuta. A za to ima leka: ukoliko deca mlađeg školskog uzrasta šah treniraju samo tri godine – pažnja može da im se poveća za 100‒300 odsto, da postanu bolji ljudi uspešni u bilo kojoj oblasti, priča nam dr Milorad Branković, diplomirani trener šaha, čija je misija da svakom detetu nižih razreda omogući da ovu drevnu igru nauči u školi.

Kada dete igra šah, automatski mu sinhronizovano rade obe hemisfere mozga – i vizuelno, i intelektualno, i emotivno, a mozak funkcioniše na idealnoj frekvenciji od 6 do 10 herca. Deci već u fazi kad počnu da slažu figurice automatski pažnja ide ka tabli i moždana frekvencija se spušta, objašnjava nam dr Branković, čiji je moto „Ništa nije moćnije nego ideja čije je vreme došlo“, a koji vodi tim 12 licenciranih trenera kluba Delfina, u kojem šah svake godine nauči više od 1.500 dece u više od 20 beogradskih osnovnih škola, kroz besplatne škole i sekcije.

Vreme šaha je došlo, a za to je mnoooogo razloga.

Drevna viteška igra

Pravom prapostojbinom šaha smatra se Kina – 64 polja šahovske table odgovaraju 64 trigrama ji đinga. Šah je dugo bio skrivan, bio je aristokratska, kraljevska igra. Sa dvorova Kine i Indije došao je do arapskog sveta gde su šahiste posebno cenili vladari, a preko Španije i Italije stigao je i u Evropu, Katolička crkva ga je u 16. i 17. veku prihvatila i vrlo brzo svrstala među sedam viteških veština. Svaki vitez je, pored jahanja, mačevanja, borbi kopljem, lukom i strelom, plivanja, pisanja sviranja i pevanja serenada dvorskim damama, morao da zna osnove šaha, inače nije mogao da bude rukopoložen za viteza. Šah je potom stigao na univerzitete, u 17, 18. i 19. veku veliki centri šaha bili su Nemačka, Poljska, Austrija, Češka, Francuska, a tek potom je ušao i u široke narodne mase.

Razvija koncetraciju i logiku

Šah je u mnogim zemljama danas školski predmet, redovan, redovan izborni ili izborni zato što umnogome ublažava veliki problem današnjih školskih sistema, budući da deca, čija je prosečna pažnja između četiri i šest minuta, igrajući šah razvijaju koncentraciju, što olakšava učiteljima i učiteljicama da održe čas. A to je važno kako bi se organizovalo i iskoristilo vreme kao neponovljiv resurs. Pritom, školski čas i u prvom i u osmom razredu traje 45 minuta, a razlika u sposobnosti dece je velika, i mentalno i emotivno. Učitelji imaju problem da prenesu neku ideju deci jer će već u petom minutu časa veliki broj učenika u razredu početi da šuška, minut-dva kasnije pola odeljenja će se vrpoljiti, a u sedmom-osmom celo odeljenje ih neće slušati, izuzev dece koja imaju koncentraciju, a kojoj je pak dosadno. Ako se taj problem ne rešava – mi neracionalno trošimo i ogromno vreme i potencijale dece. Zbog toga smo danas bistri ali „plitki“, imamo informaciju ali je ne obrađujemo, prenosimo je a uopšte o njoj kritički ne promišljamo, što sputava razvoj logike. Šah je igra koja je razvija.

Menadžeri u petoj godini

Kada deca igraju šah, ona povuku seriju poteza. Svaki potez je jedna odluka – nakon 20, 30, 50 poteza dete vidi posledicu svojih odluka. To je veza između akcije i reakcije. Kako dete donosi odluku? Tako što gleda, razmišlja, analizira, planira, izvodi i koriguje. Napali smo lovca, a protivnik neće ni da ga vraća ni da ga brani i on napada damu. Čim uzmemo lovca, izgubićemo damu. Znači, moramo korigovati. A to je analiziranje, planiranje, organizovanje, izvođenje, sinhronizovanje, korigovanje i kontrola. To su funkcije upravljanja – to je menadžment. Paradoks je da 12 godina kasnije ista ta deca uče menadžment na fakultetima za „menadžment u“, „menadžment za“, a to može da se nauči i razvije sa pet, šest godina – to je pravo vreme za šah. Tako samo odlažemo razvoj resursa i potencijala koji deca imaju.

Biraju reakciju

Kada dodamo šahovski sat, decu suočavamo sa vremenom. Svako od nas ima u sebi poseban program koji u svakom trenutku zna koliko je sati. Primer su ljudi koji se ujutru bude par sekundi, minut pre budilnika. Vreme je proizvod uma, a u toj horizontali postoje tri brzine uma – reaktivni, aktivni i proaktivni um. Reaktivni um – vidim i reagujem. Važna funkcija. U šahu učimo da biramo reagovanje jer je najčešći problem to što ljudi naviknu da reaguju na isti način i nerviraju se zbog istih stvari jer su svoje reakcije uslovili jednim sistemom. Šah pruža deci mogućnost da nauče da biraju reakciju: povuku potez, protivnik je napao pešaka: opcija 1 – pomeriti pešaka, opcija 2 – braniti pešaka, opcija 3 – napustiti protivnikovog pešaka ako može, opcija 4 – napasti neku drugu figuru, opcija 5 – ostaviti pešaka, prebaciti figuru na drugo krilo i osloboditi neki matni napad. To je izbor reagovanja, to je reaktivni um. Aktivni um zadužen je za visokomentalne funkcije – analiziranje, planiranje i predviđanje, a deca za od šest do devet meseci obuke to savladaju. Pa mali predškolac kaže: „Vidim šta smejaš.“ A iza toga su visokoduhovne sposobnosti – to je predviđanje budućnosti. Dete pravi neodbranjivu matnu pretnju u dva ili tri poteza, a tu sposobnost razvija kroz igru.

Upošljava ceo mozak – pažnja raste 300 odsto

Do devete-desete godine najbrži je razvoj mozga i neuronske mreže između dve hemisfere, ako su oni u ravnoteži, onda je i nervni sistem u ravnoteži. Školski sistemi u svetu, ne samo kod nas, prednost su dali levoj hemisferi – pamćenje, reprodukovanje, logičke i matematičke operacije, a emotivna, voljna, motivaciona vrednost, ona svrsishodna ne trenira se na pravi način i javlja se disbalans koji kasnije može proizvesti mnoge psihosomatske bolesti koje nastaju zbog neravnoteže.

Klub Delfin primenjuje specifičan metod koji se zasniva na kibernetičkom modelu upravljanja upotrebom obe hemisfere mozga. Uz ovaj metod sportista, trener i roditelj svakom trenutku znaju da li dete može da odigra celu partiju – od otvaranja do završnice, a da bi to uradilo, mora da bude pripremljeno emotivno, voljno i motivaciono. Rezultati upotrebe ove metode mereni su istraživanjem – prirast pažnje i koncentracije kod dece. „Polazi se od toga koliko traje partija, a izgubljena je kad detetu padne koncentracija. Krećemo od osam plus osam minuta, to je 16 minuta i primećujemo da se gro partija završava za manje od 10 minuta. Ako je pažnja preko 10 minuta, javljaju se uvidi i razumevanja, ako pažnja traje kraće, dete ne može da poveže celinu jer nema koncentraciju da bi skupilo sve činjenice i da bi ih obradilo. Od prvih partija u novembru koje prosečno traju pet, šest, sedam minuta dolazimo do toga da partije u maju u proseku traju od 14 do 19 minuta – deca imaju pažnju koja je od 100 do 300 odsto veća nego kad počnu. U drugom razredu prosečna pažnja dece prelazi 20 minuta, čak bude i preko sat vremena, dok u trećem razredu deca sat vremena mogu da igraju partiju, s pažnjom koja oscilira, ali koja je okupljena“, objašnjava nam plastično dr Branković kako raste pažnja.

Deca nauče da fokusiraju pažnju, da usredsređuju svoj um na zadatke, zato već u drugom razredu imamo odlične rezultate i u trećoj godini fundamentalno se bave šahom.

Dobri u šahu, još bolji u školi

U prvom razredu fokus je na pažnji i koncentraciji, pri čemu se polako razvijaju i fotografsko pamćenje i memorija. U drugom se bavimo ličnošću deteta i usredsređujemo se na njegove obaveze, na to da ono realizuje svoje potencijale, da ih ostvari u školi. Više od 99,6 odsto dece šahista ima sve petice zato što im je već u drugom razredu koncentracija preko 10‒15 minuta i mogu da odslušaju ceo školski čas.. Mi u klubu bodujemo petice, učimo ih da su važni pogoci. Pa mali šahisti jure roditelje da ih propitaju, a ne jure njih roditelji da isključe mobilni niti ih podsećaju da urade domaći. Podstičemo i nagrađujemo uspeh aplauzom, čestitkom, bodovima, a deca kroz igru usvajaju radne navike.

Sve više devojčica i doktora nauka

Naš najveći uspeh nisu samo ekstremno visoki rezultati – naša deca pobeđuju u seniorkim turnirima, između 90 i 100 đaka upisalo je Matematičku gimnaziju, a među tim ljudima je i desetak doktora nauka, na stotine doktoranada, inženjera na najprestižnijim fakultetima. Pola omladinske reprezentacije Srbije je iz Delfina, pola ženske A reprezentacije počelo je kod nas. Na poslednjem Prvenstvu Srbije Ministarstva prosvete Beograd je kao regija imao tri škole koje su se takmičile, a Delfin je zauzeo prva tri mesta u Srbiji, i tu se vidi nadmoć kibernetičkog metoda rada sa decom. Treba istaći i to da je sada na šahu oko 40 odsto devojčica, a ranije je bio veći broj dečaka. Procena je da će devojčice dominirati šahom jer su zrelije i intuitivnije, osećaju drugačije šah i bolje ga igraju nego dečaci.

Zato smo na ženskom šahovskom turniru za devojčice 64 dame, koji su 24. marta u Beogradu organizovali Delfin i net.magazin, jednu majku male šahistkinje upitali kakvi su njeni utisci. „Pripadam onoj grupi roditelja koja nije baš poverljiva prema mnogobrojnim kursevima bildovanja inteligencije kod dece. Takođe mislim da su new age trendovi permanentne zauzetosti dece kursevima, sportovima i školicama preterivanje. Kada će deca onda da budu deca? Zato volim što su moja deca, pre svega ćerka, otkrila šah? Zato što sam svedok da su ih tabla i figure privlačili i kada nisu znali šta se s tim radi. I zato što i danas, kada znaju pravila i već neko vreme igraju, očas posla prekinu ’ekran zanimacije’ i zateknem ih kako vrište u sobi ’Nije mat! Šah je!’ Ne pretendujem da šah od njih napravi genijalce, ali zabavan je i definitivno koristan. I da… još nešto, ljudi koji vode šahovske škole su iskreno ljubazni, dobri pedagozi i jasno je da im je popularizacija šaha najvažnija. Za razliku od mnogih drugih koji vam na ’dobar dan’ daju uplatnicu, ne prave nikakav pritisak oko članarine. Platili je ne platili dete je dobro došlo! U takvim okolnostima prosto vam je drago da platite jer pomažete jednu dobru ideju (mesečno 1.200 dinara)“, priča nam majka S. P., koja je i ćerku i sina upisala na šah.

Postoji direktna veza između mišićnog tonusa i mogućnosti da se održi pažnja. Kod dece to nije problem jer se ona mnogo kreću i kroz rast dobijaju i kondiciju, ali odraslom šahisti je potrebna fizička kondicija jer mozak troši dosta energije, a troši se i masa. Jedan meč Kasparov-Karpov prekinut je jer je Karpov izgubio visok procenat svoje težine. Slabiji šahovski igrač može da pobedi nadmoćnijeg protivnika samo ukoliko je fizički spremniji, pogotovo u dužem meču.

Uče se ferpleju

Osim edukativnog karaktera, šah ima i vaspitni i sportski, takmičarski karakter, ali i četvrtu dimenziju koju Delfin posebno potencira – to je prihvatanje ferpleja: kroz igranje šaha dete uči da prihvata pobede i poraze, da čestita protivniku, uči se samoaktuelizaciji i samopoštovanju, ali i poštovanju protivnika.

Sami znaju pravu meru

Ukoliko deca otkriju šah i nauče da ga igraju, nećete morati da im otimate mobilne uređaje, ona će ih sama ostaviti. Deca koja igraju šah sama prave ravnotežu, nauče da upravljaju vremenom, barataju njime kao predmetima – pola sata igrica, 20 minuta crtaća, sat vremena čitanja. Ako je planiralo da igra 30 minuta igricu, ono će je oko 30. minuta zaustaviti, a neće je igrati opet, i opet… Igre eksploatišu potrebu ljudi da danas budu bolji nego juče, a sutra bolji nego danas. Jure bodove i rekord, a ne mogu na drugom ili trećem nivou pobediti kompjuter jer je slika kraća nego luk reagovanja. Zato deca koriste pamćenje i u dugom krugu mozak reaguje sekvencu ranije… To je uslovljeno reagovanje, pa igrice mogu da traju satima i iscrpljuju nervni sistem deteta.

Život je kao šah

Analogija između šaha i života je veoma indikativna. Jedan od najvećih šahista svih vremena napisao je knjigu o tome kako se praktične stvari sa šahovske table mogu primenjivati u životu jer vladaju slične zakonitosti. Šah je pravedna igra jer u njemu nema laži i prevare. Naš veliki šahista Ljubojević rekao je da je šah svet bez laži, prevare i demagogije zato što pobedi uvek onaj koji sledi zakonitosti šaha primenljive u životu – onaj ko ume da planira u šahu, on će umeti da planira i u životu, onaj ko ume da raspoređuje vreme i resurse u šahu, on će umeti da raspoređuje i vreme i resurse i u životu. U šahu nema dobitka bez rizika, ni u životu nema uspeha bez rizika, svaki grabež se kažnjava – ako mi je primarno da pojedem figuru, izgubiću partiju, ako mi je u životu primarna jurnjava za novcem ispred duhovnih vrednosti, to neće biti dobro. Kada bi se bar polovina pravila šaha primenjivala u životu, mnogi bi bili uspešni poslovni ljudi, priča nam Marko Daković, novinar i pasionirani šahista.

Autor: Z. Antonijević Izvor: 42magazin

POVEŽITE SE S NAMA

3,404FansLike
194FollowersFollow
12FollowersFollow
1SubscribersSubscribe
izrada sajtova
prvi na guglu
izrada sajta
Agencija za nekretnine
preporucujemo.rs
preporucujemo.rs
Preporučujemo.rs je informativni, edukativni i zabavni web portal.

Premijera nove HBO serije „Njegova mračna tkanja“

Adaptacija nagrađivane istoimene trilogije Filipa Pulmana, koja se smatra savremenim remek-delom naučne fantastike, nova HBO serija „Njegova mračna tkanja“ (His Dark Materials) imaće premijeru 4. novembra na HBO GO-u....

Kako biti prvi na Guglu – predavanje na konferenciji ”Nisi na internetu, ne postojiš?”

Predavanje ''Kako biti prvi na Guglu'' na konferenciji ''Nisi na internetu, ne postojiš?'', 25-27. oktobra na Zlatiboru u organizaciji Saveza Studenata FON-a, održao je...

Ići iz dana u dan – recept za mentalno zdravlje

Možda ne primećujemo, ali mnogo toga u šta polažemo svoje nade biće spremno za nas u dalekoj budućnosti - za nekoliko godina ili decenija...
error: Content is protected !!