Sve veće količine podataka ukazuju na to da predugo izlaganje male dece a TV-u ili računaru može imati negativne efekte na njihov razvoj, uključujući teškoće sa pamćenjem, pažnjom i jezičkim veštinama.
U poslednjem pregledu te teme u časopisu JAMA Pediatrics istraživači navode da je sve više vremena koje mala deca provode pred ekranom povezano sa slabijim napretkom u ključnim razvojnim parametrima kao što su komunikacija, rešavanje problema i društvene interakcije.
Šeri Madigan, asistentkinja psihologije na Univerzitetu u Kalgariju u Kanadi, i njene kolege ispitali su više od 2400 majki i dece registrovanih u studiju Sve naše porodice, koja je pratila decu u uzrastu od dve do pet godina. Majke su izveštavale o tome koliko je vremena dete provodilo ispred ekrana televizora ili računara tokom uobičajenog dana, kao i o razvojnim parametrima, odgovarajući na pitanja o komunikacionim sposobnostima dece, ponašanju i društvenim interakcijama. Podaci su prikupljeni na početku studije, kada su deca imala po dve godine, i još po jednom u uzrastu od tri odnosno pet godina.
Veliki broj studija se bavio vezom između vremena provedenog pred ekranom i teškoćama u razvoju u određenom trenutku, ali praćenjem dece tokom više godina Madigan i njen tim mogu da saznaju više o interakciji između vremena pred ekranom i razvoja. Na primer, mada su neke studije nagoveštavale da produženo vreme pred ekranom može da doprinese usporenom razvoju, takođe je bilo moguće da su roditelji dece sa problemima u ponašanju i zastoju u razvoju možda bili malo više skloni korišćenju filmova, TV-a ili video igara da bi umirili ili utišali dete.
Madigan je došla do zaključka da su deca iz studije u proseku provodila pred ekranom 2–3 sata dnevno. (Aktuelna preporuka Američke akademije pedijatara za decu jeste da ne provode duže od jednog sata dnevno u gledanju kvalitetnog edukativnog programa.)
Istraživači su ustanovili da su deca koja su provodila više vremena u korišćenju TV-a ili računara tokom vremena zaista pokazivala lošije rezultate po parametrima razvoja. Ali nisu pronašli dokaz da važi i suprotno: nije se činilo da deca sa teškoćama u razvoju provode više vremena pred ekranom. Veze su ostale jake čak i kad su uzeli u obzir i druge faktore koji mogu da utiču na etape u razvoju, uključujući nivo obrazovanja roditelja, koliko su deca fizički aktivna i da li im roditelji redovno čitaju. „Rezultati pokazuju da postoji trajan uticaj vremena provedenog pred ekranom, naročito kod dece između dve i pet godina starosti, kada njihov mozak prolazi kroz period veoma intenzivnog razvoja“, navodi Madigan.
To je u velikoj meri u skladu sa smernicama stručnjaka koji preporučuju ograničavanje vremena provedenog pred ekranom kod male dece, čiji mozak ubrzano razvija nove spojeve i uči iz svakog nadražaja koji primi. „Previše vremena pred ekranom vodi ka velikom broju propuštenih prilika za učenje i razvoj“, kaže Madigan. „Dok gleda u ekran, dete propušta priliku da hoda, razgovara i ulazi u interakcije sa drugima.“
Nije sve vreme koje deca provedu pred ekranom štetno, dodaje ona i naglašava da njena studija nije zalazila u kvalitet programa koji deca gledaju. Veoma je važan i način na koji deca koriste TV ili računare. Na primer, gledanje sa roditeljima ili starateljima može da predstavlja manje pasivno, stimulativnije iskustvo, pa čak i da pruži priliku za učenje i društveni razvoj. „Porodice mogu da razvijaju zdrave navike u vezi sa medijima“, kaže ona. „Kada roditelji gledaju program sa decom, mogu da istaknu zanimljive stvari i doprinesu razvoju jezičkih sposobnosti i učenju.“
- Pročitajte još: Kako odlepiti dete od ekrana
