Gostujući u Dnevniku RTS-a, Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, rekla je da se naš život potpuno preselio na internet i društvene mreže su sve dominantnije u našim životima.
Praktično, digitalna ulica je postala dominantna u odnosu na nekadašnje odrastanje, kada su se deca igrala na ulici, u dvorištu, a sada sve više vremena, pre svega mladi, provode koristeći savremene tehnologije, objašnjava Matićeva.
„To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da je ta stvarnost podjednako realna kao i ova druga“, kaže Matićeva.
Prema njenim rečima, decu učimo, kada prelaze ulicu, da pogledaju levo i desno, da ne pričaju sa nepoznatima, ista pravila važe i za virtuelnu ulicu, jer sve što postavite na internetu sačekaće vas i za 50 godina.
Govoreći o žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom.
„Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imala i elemente krivičnog dela“, ukazala je državna sekretarka.
Praktično, kako ističe, najveći procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstama zloupotreba, sama su i žrtve ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i edukacija je u tom smislu ključna.
Podseća da je poziv 19833 besplatan, i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca.
Kako kaže, treba da ih pozovu roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo, u slučaju da vide da se dete povlači, da ima neke probleme.
Roditelji treba da odmah reaguju
Poziva roditelje da, ukoliko uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, to im pošalju i da odmah reaguju.
„Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji, ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal“, kaže ona.
Prema njenim rečima, opasnosti kreću sve ranije i ranije. „Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda, sada je to četvrti i peti razred“, rekla je ona.
Postoji potreba za edukacijom dece u predškolskom uzrastu – to je ključno za sve uzraste pa i za nas starije, za polulaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna sekretarka.
Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju koji su pravi izvori informacija na internetu i koji su lažni a koji su pravi prijatelji.
To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da Ministarstvo radi na Strategiji razvoja digitalnih veština zajedno sa Ministarstvom prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i edukacije.
Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se informacije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to govor mržnje, istakla je ona.
„Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postati digitalni“, kaže ona.
Moramo da delujemo kroz obrazovni sistem
Kroz obrazovni sistem moramo da delujemo, kroz radionice, a bilo ih je 316 u 106 škola i 71 gradu.
Jako je značajno da savremena tehonolija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima, ali i sa posledicama, kaže Matićeva.
„Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju – zloupotreba podataka, fotografija“, ističe Matićeva.
Državna sekretarka kaže da se zloupotrebljavaju i profili, a ono što je postao rastući trend je zavisnost od različitih video-igrica, to je jedan trend koji na neki način sve više uzima maha.
„U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igrica. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima“, kaže državna sekretarka.
Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.
Pre neki dan u medijima je bilo reči da se dete od dve i po godine lečilo od zavisnosti od crtanih filmova. Državna sekretarka kaže da je to moguće.
Matićeva kaže da sarađuju sa Klinkom za lečenje bolesti zavisnosti, sa psiholozima, roditelji moraju potražiti savet i pomoć profesionalnih lica.
Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete, ako se igra sa tabletom, na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba.
„U toku nastave treba što više koristiti tehologiju u edukativne svrhe, a manje za zabavu, što je danas trend. Mi ćemo sa Ministarstvom prosvete raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje“, zaključila je Matićeva.
Izvor: RTS, 5. februar 2019.
