Džulijan Asanž je u pritvoru u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što je prošlog četvrtka izgubio pravo na azil u ambasadi Ekvadora u Londonu. Četrdesetsedmogodišnji osnivač Vikiliksa se proslavio objavljivanjem tajnih dokumenata vlade SAD i drugih zemalja sveta. Otkriveni dokumenti obuhvataju diplomatske prepiske, zvanične zapisnike, kampanjske imejlove i dokumente u kojima se detaljno opisuju vladini alati za hakovanje.
Opisujući sebe kao aktivistu u borbi protiv tajnosti, Asanž je stvorio Vikiliks, onlajn portal za deljenje dokumenata zbog kojih bi, kako je govorio, moćne vlade mogle da odgovaraju. U nekim slučajevima su informativni mediji nanovo promovisali dokumente dobijene sa Vikiliksa, kao na primer kada je Njujork tajms 2010. sastavio arhivu diplomatske prepiske SAD.
Nakon optužbe za silovanje 2010, Asanž je potražio utočište u ambasadi Ekvadora gde je boravio od 2012. do hapšenja prošlog četvrtka. Za to vreme Asanž je bez prekida vodio Vikiliks i branio svoj rad i metode.
Trenutna urednica Vikiliksa Kristin Hrafnson osudila je Asanžovo hapšenje u četvrtak. „Ovo je, naravno, grubo kršenje međunarodnih sporazuma i na svaki način nečuveno ophođenje“, izjavila je Kristin Hrafnson za NPR. „Nijedna zemlja ne bi smela jednostavno da ukine status [azila] ako ga je prethodno odobrila.“
Evo šta sve treba da znate o enigmatičnom osnivaču Vikiliksa koji nema dlake na jeziku:
Ko je Džulijan Asanž?
Asanž je iz Australije. Sâm kaže da je pre Vikiliksa radio kao računarski programer i aktivista. Izbegava da koristi termin „haker“.
Asanž je 2006. učestvovao u osnivanju Vikiliksa. U prvim godinama od osnivanja putovao je po svetu držeći predavanja i dajući intervjue, predstavljajući se kao lice organizacije. Na osnovu njegove priče je 2013. snimljen film Tajne petog staleža sa Benediktom Kamberbačom u ulozi Asanža.
Asanž je Vikiliks osnovao u cilju provere i objavljivanja izvornih dokumenata sa ograničenim pristupom. U Vikiliksu navode da su do 2016. objavili više od 10 miliona dokumenata. Postoji mogućnost da organizacija u svom posedu ima i više dokumenata.
Po čemu je Vikiliks poznat?
Vikiliks je zadobio pažnju svetske javnosti 2010. kada je objavio video na kom vojni helikopter SAD otvara paljbu na reportere Rojtersa, Namira Nor-Eldina i Saida Čmagha, među drugim civilima, u Iraku 2007. Spoljni izvor je otkrio da je video procureo preko bivše vojne obaveštajne analitičarke SAD Čelzi Mening.
Vikiliks je 2016. objavio imejlove koje su navodno slali učesnici kampanje predsedničkog kandidata SAD Hilari Klinton, kao i tekstove plaćenih govora koje je ona držala pred zaposlenima u Goldman Saksu. Zvaničnici obaveštajnih službi SAD kasnije su izjavili da su te podatke ukrali ruski hakeri. Asanž i Vikiliks su odbili da identifikuju izvore dokumenata.
Sledeće godine, 2017, Vikiliks je objavio hiljade dokumenata u kojima se, kako oni tvrde, detalje razmatraju hakerske tehnike agencije CIA sa svrhom ciljanja uređaja povezanih na internet, kao što su određeni tipovi televizora, ali i telefoni i računari.
Za koja se krivična dela Asanž tereti?
Asanž je pre sedam godina potražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi izbegao izručenje u Švedsku, gde ga je čekala optužba za silovanje. Protiv Asanža nije zvanično podignuta optužnica i on je odbacio tvrdnje koje ga terete. Istraga protiv njega je u međuvremenu obustavljena, jer je u slučaju nekih od tvrdnji došlo do zastarevanja. On je koristio ambasadu kao utočište od 19. juna 2012.
Međutim, protiv Asanža i dalje stoji optužba za kršenje uslovnog puštanja u UK. Država je umešana zato što je britanski sud pristao na zahtev Švedske za izručenjem Asanža iz 2011. Kada je Asanž izbegao u ambasadu Ekvadora, UK ga je optužilo za kršenje uslova kaucije.
Državni tužilac SAD je u novembru pomenuo neodređene optužbe protiv Asanža u sudskom podnesku nepovezanom sa slučajem. U četvrtak je otkriveno da je vlada SAD podigla samo jednu optužnicu protiv Asanža, zbog zavere sa ciljem hakovanja državnog računara. Optužnica je zasnovana na razgovorima sa Meningovom o hakovanju lozinke za državni sistem.
Zašto je Asanž proveo 7 godina u ambasadi?
UK je Asanžovo zatočeništvo u ambasadi nazvala dobrovoljnim izgnanstvom. Asanž je tokom svog boravka u ambasadi više puta ponovio da bi u slučaju hapšenja u UK ili izručenja Švedskoj momentalno bio izručen u SAD. Protiv Asanža donedavno nije bilo javno podignutih optužnica u SAD, ali postoji mogućnost da su optužnice bile podignute sa oznakom poverljivosti.
U tvitu objavljenom na Tviter nalogu Vikiliksa 12. januara 2017. Asanž je ponudio da pristane na izručenje u SAD ako predsednik Barak Obama oslobodi Čelzi Mening, koja je služila zatvorsku kaznu od 35 godina zbog neovlašćenog objavljivanja hiljada strogo poverljivih dokumenata vojske SAD.
Pat dana kasnije Obama je umanjio Meningovoj kaznu. Nedugo potom, na konferenciji za štampu koja je strimovana na portalu Periscope 19. januara, Asanž je izjavio da je voljan da održi svoj deo pogodbe, ali je takođe rekao da bi voleo da zna koje optužbe SAD planira da podigne protiv njega ili da dobije garanciju da će SAD odbaciti optužbe pre nego što to učini. Iz SAD nije bilo nijednog javnog saopštenja u vezi sa konkretnim optužbama protiv Asanža, do četvrtka.
Postoje glasine o tome da je Trampova kampanja sarađivala sa Asanžom. O čemu se tu radi?
Postoje svedočanstva da je više članova kampanje Donalda Trampa bilo u kontaktu sa Asanžom tokom Predsedničkih izbora u SAD 2016. Prema navodima, saradnik Trampove kampanje Pol Manafort je više puta posetio Asanža u ambasadi Ekvadora u Londonu pre izbora. Kako navodi Gardijan, poslednja Manafortova poseta se odigrala u martu 2016, približno u vreme kada je dobio poziciju rukovodioca kampanje. Vikiliks je osporio te navode.
U septembru 2016. Asanž se navodno obratio Donaldu Trampu mlađem putem niza privatnih Tviter poruka, kako navodi Atlantik. Prema izveštajima, odgovori Trampa mlađeg su bili retki i sažeti, ali on jeste preduzeo određene korake nakon tih poruka jer je druge članove kampanje upoznao sa njihovim sadržajem.
Napokon, savetnik kampanje Rodžer Stoun potvrdio je komunikaciju sa Vikiliksom i još jednim veb-sajtom koji je objavljivao hakovane imejlove političkih organizacija tokom 2016. Specijalni savetnik Robert Mjuler takođe je izjavio da poseduje dokaze o tim interakcijama. Stoun tvrdi da nikada nije unapred znao za planove Vikiliksa o objavljivanju hakovanih dokumenata. U izveštaju iz CBS vesti tvrdi se da je Stoun dobio upozorenje o transferu podataka od svog saradnika Džeroma Korsija.
Optužnica SAD protiv Asanža nema nikakve veze sa tim što je Vikiliks objavljivao informacije za koje pripadnici SAD obaveštajnih službi tvrde da su ih ukrali ruski hakeri. Jedino krivično delo za koje je on optužen tiče se dokumenata koje je ukrala Čelzi Mening.
Da li će se predsednik Tramp umešati?
Predsednik SAD se, kako izgleda, distancira od Asanžovog slučaja. Uprkos tome što je tokom kampanje više puta pohvalio rad Vikiliksa, na konferenciji za štampu u četvrtak Tramp je rekao reporterima da ne zna ništa o toj organizaciji. Takođe je napomenuo da će rešavanje tog slučaja prepustiti Ministarstvu pravde.
„Znam da će se državni tužilac baviti time i odluka će biti njegova“, izjavio je Tramp.
Alfred Ng iz CNET-a sarađivao je na ovom izveštaju.
Izvor: CNET
Autorka teksta: Laura Hautala
