Jedan od mojih omiljenih skečeva poslednje, predratne serije Top liste nadrealista bio je onaj kada “međunarodni posmatrači” sa neskrivenom zluradošću svojoj centrali javljaju da je izbio međuetnički sukob između dva igrača bilijara. Taj sukob, naravno, izazvali su oni sami, jer je međuetničko neprijateljstvo smisao njihovog postojanja. Dramatični događaji koji su se, nakon emitovanja Nadrealista, “redali u nizu”, dali su nam jasan znak da je “međunarodna zajednica” učinila sve da se rat u Jugoslaviji rasplamsa, i da, po mogućnosti bude što krvaviji i traje što duže.
Nakon završetka rata, svaki potez Zapada njegovao je nesuglasice između zaraćenih strana, garantujući svima da se taj isti sukob može ponoviti kad god oni požele. Ko god ima malo mozga shvatiće da je “međunarodni faktor” na Balkanu vekovima bio izvor svake zaraze, od nasilnog pokrštavanja do korone.
Histerija i zluradost kojom je inelektualni i sportski “razvijeni svet” obasuo Novaka Đokovića i organizatore Adria tura samo pokazuje sa kojim je olakšanjem dočekan poraz jednog plemenitog pokušaja da se preko sporta približe dva najsličnija naroda na planeti. Srbi i Hrvati. Korona, koja je sprečila veliki triumf pomirenja, slavljena je po stranicama zapadne štampe i na društvenim mrežama kao jedini pobednik ovoga tura. Meni je jasno zašto ne vole Đokovića. Teško je voleti nekoga ko im u lice kaže šta misli, šta oseća i o čemu razmišlja, a pri tom osvaja sve do sada izmišljene trofeje. Još pride, dolazi iz naroda, koji je, po svakom planu “novih svetskih poredaka”, trebalo odavno da nestane. Stoga je jasno da se svaki Noletov poraz, pa makar i od virusa, za kojeg se ne zna ni odakle je došao ni kuda je krenuo, dočekuje kao triumf.
Dva velika viteza, Vimbldonska šampiona, Đoković i Ivanišević, pokušali su da učine ono što političarima nije uspevalo poslednjih pola veka i to na “najvrelijem terenu” u Zadru. Njihova namera je duboko plemenita, ali je za “međunarodne posmatrače” izuzetno opasna. Jer, šta bi se desilo na Balkanu, kada bi se njegovi narodi složili? Da li je “razvijenom svetu” potrebna takva jedna nova sila? I na kraju krajeva otkuda njima pravo da se mire, i igraju tenis bez odobrenja “odozgo”?
Da je licemerje osnovna karakteristika Novoga sveta pokazala je i ova halabuka oko korone. Đoković je proglašen krivim, aklamacijom, iako niko od učesnika niti gledalaca Adria Tura nije završio na respiratoru niti je, daleko bilo, bio u smrtnoj opasnosti. U isto vreme, broj mrtvih od ovog opakog virusa samo u Americi dobrano premašuje broj poginulih po raznim ratovima koje “međunarodna zajednica” vodi zarad “širenja demokratije” i “odbrane ljudskih prava”.
Ali, poznavajući Đokovića, duboko sam uveren da će ideja o Adria turu preživeti kovid devetnaest, i da će se igrati narednih godina. Prijavljujem se kao dobrovoljac za skupljanje loptica.
I još nešto. Kada bi danas snimali Nadrealiste, ona ista dvojica “međunarodnih posmatrača” koji su uspeli da zavade dva igrača bilijara, prišli bi nesretnom Dimitrovu i u limunadu bi mu sasuli pola kile korone.
