Računovođe sveta, obratite pažnju na potencijalnu novu grupu mušterija: prema Bilu Gejtsu, ako roboti preuzmu ljudski posao, trebalo bi da nastave da plaćaju njihove dotadašnje poreze na prihod.
”Ako ljudski radnik radi u fabrici za godišnju platu od 50 hiljada dolara, taj prihod je oporezivan”, kaže Gejts u nedavnom intervjuu za američki portal Kvarc. ”Ako robot dođe na njegovo mesto da radi istu stvar, trebalo bi da oporezujemo robota na isti način”.
Gejts je optimističan prema mogućnostima radne snage koju bi u značajnoj meri činili roboti i, u intervjuu, on ističe poslove koje će ljudi uvek trebati da rade.
”Svet želi da iskoristi ovu priliku i nastavi da pravi svu robu i usluge koje imamo danas a istovremeno da oslobodi radnu snagu. Ta radna snaga bi mogla da radi važnije poslove kao što su pomaganje starijima, da doprinese da imamo manje razrede u školi, i da pomažemo deci sa posebnim potrebama”, kaže Gejts.
”Sve su ovo poslovi gde su ljudska empatija i razumevanje još uvek jedinstveni, i još uvek se nosimo sa ogromnim manjkom radne snage koja bi pomogla u ostvarenju tih potreba”.
Osnivač Mikrosofta kaže da ako bi se radna snaga i resursi koji su zamenjeni automatizacijom preusmerili prema tim radnim pozicijama, ’’društvo bi značajno napredovalo’’.
Ipak, porezi na prihode su od suštinskog značaja da bi se omogućilo plaćanje novih poslova za koje ljudska radna snaga nema zamenu.
”Ne možete jednostavno odustati od poreza na prihod”, kaže on. ”Deo sredstava može doći na osnovu profita generisanog od uštede na troškovima za radnu snagu. Deo sredstava može doći direktno od neke vrste poreza na robote”.
A kompanije koje prave profit prodajući ove robote? Gejts smatra da one ne bi imale ništa protiv ideje robota-radnika koji treba da plati svoje obaveze.
