Balansiranje – briga o okolini je briga o nama

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Neodgovorno društveno ponašanje, da li to bilo svesno ili nesvesno, je napravilo veliki disbalans u prirodi. Sve je više zagađenih reka, šuma, parkova i (neetičke) proizvodnje u nekontrolisanim uslovima, u službi kapitala. Neodgovorno ponašanje društva je dovelo do toga da se priroda istinski pobuni.

Negativne situacije uvek izrode društva ili pojedince koji svojim angažovanim radom upućuju na goruće probleme, pružaju edukaciju i rešenje.

Digitalni aktivizam je danas jedan od veoma validnih vidova društvenog angažovanja, i drago nam je kada to neko radi na veoma elokventan i kreativan način. Nedavno smo primetili edukativnu i zanimljivu stranicu na instagramu Balansiranje, stranicu koja daje korisne savete koje možemo da primenimo i tako smanjimo količinu otpada. Stranicu koja govori o tome šta mi kao pojedinci možemo da uradimo za naše okruženje i očivanje prirode.

Danas imamo priliku da razgovaramo sa kreatorkom stranice Balansiranje i da se više informišemo o nekim stvarima o kojima smo manje znali, o paradoksima i korisnim savetima kako da imamo što manje otpada i pozitivno utičemo na naše zdravlje i okruženje.

Ko stoji iz stranice Balansiranje i kada je stranica nastala?

Interesantno je da se do sada nisam predstavila na svojoj stranici, tako da je ovo idealna prilika za to. Zovem se Irena Radulović. Zvanje master ekolog sam stekla na „Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu“ 2015. godine, međutim još uvek ne radim u struci. Za temu smanjenja otpada i negativnog uticaja čoveka na prirodu sam počela da se interesujem još od detinjstva, a sama ideja i potreba da širim ekološku svest i podelim svoje znanje na društvenim mrežama se javila pre godinu dana dok sam bila na programu kulturne razmene u Americi, o čemu sam i pisala u jednoj od objava. Mislim da promena sredine i putovanja utiču da se vratimo sebi i podsetimo šta je to čemu istinski težimo.

Irena Radulović

Primetila sam da se o zaštiti prirode u Srbiji govori u jako uskim krugovima i nevladinim organizacijama, gde se okuplja određeni broj istomišljenika i stručnjaka iz tih oblasti, a da se jako malo o tome govori na društvenim mrežama. Nauka je jako važna jer prikuplja argumente koji pomažu pri donošenju odluka, ali u nekim situacijama kada vlast zanemaruje naučne činjenice, narod može igrati veliku ulogu. Tako je nastala stranica Balansiranje, novembra 2019. godine.

Zašto je sada, mnogo više nego ranije, bitno da jačamo ekološku svest kod ljudi?

Jedan od trenutno najvećih izazova za ljudsku populaciju jeste racionalno upravljanje prirodnim resursima. Populacija je dostigla brojku od oko 7,8 milijardi, a sa trenutnim načinom eksploatacije resursa koji nije održiv i koji za posledicu ima uništavanje staništa, zagađenje i globalno zagrevanje, pitanje je koliko još može rasti a da to ne ugrožava previše nas same. Već sada se suočavamo sa posledicama prenaseljenosti i neracionalnog korišćenja resursa. Virusi se lako šire, vazduh, voda i zemljište su zagađeni. Pravimo disbalans u prirodi što direktno utiče negativno na nas. Zato je potrebno jačati ekološku svest. Mislim da je jako mali procenat ljudi svestan problema jer vlast o tome ćuti ili ne želi da započinje ovu temu. Ovo će biti jedan dugačak put, ali da bismo videli promene prvo moramo krenuti od nas samih, da preispitamo svoje potrošačke navike i da se edukujemo.

Šta je ZERO WASTE i zašto je potrebno što više pridržavati ga se?

www.instagram.com/balansiranje

Zero Waste (nula otpada) je termin koji se prvi put spomenuo u industriji sedamdesetih godina, a poslednjih nekoliko godina se njegovi principi (reduce, reuse, recycle) primenjuju i u svakodnevnom životu, uz par dodatnih principa (refuse i rot). Ovo podrazumeva da odbijamo stvari koje nam nisu potrebne i najverovatnije nećemo koristiti (refuse), da smanjimo kupovinu nekih proizvoda (reduce) i pojednostavimo svoje dnevne rutine kako bismo sprečili gomilanje potencijalnog otpada. Treći princip (reuse) je ponovna upotreba, što znači da koristimo jednu stvar više puta, kao što su npr. cegeri i višekratne vrećica za povrće, flaše od stakla ili nerđajućeg čelika, polovna garderoba, itd. Poslednja dva principa su reciklaža (recycle) i kompostiranje (rot). Reciklaža treba biti krajnja opcija, a kompostiranjem se razgrađuje organska materija i vraćaju se minerali zemlji.

Ono što bih naglasila i što uvek potenciram na svojoj stranici jeste da ovo nije način života koji nešto zabranjuje i ima striktna pravila. Obično je ljudima odbojno nešto šte će zahtevati odricanje i što prelazi u ekstremizam, i zato Zero Waste treba shvatiti vise kao težnju ka smanjenju otpada gde se svaki doprinos računa i gde stalno saznajemo nešto novo.

Koji su najčešći stereotipi oko toga šta je biorazgradivo a šta nije?

Jedna od mojih objava koja je izazvala najviše reakcija je bila upravo na tu temu. Govorili smo o “biorazgradivoj kesi” koja se od januara pojavila u supermarketima. Shvatili smo da građani nisu bili dovoljno informisani i da su zbog pogrešne terminologije mislili da štite životnu sredinu njihovim korišćenjem. Zato je važno da znamo šta je to što koristimo, odakle potiče i kakav uticaj ima na životnu sredinu. Kao što nije sve sa oznakom “eko” ili “green” ekološki, tako i u ovom slučaju “biorazgradivo” nije biorazgradivo.

instagram.com/balansiranje

Jedan od naših najvećih neprijatelja je plastika, na stranici možemo naći mnogo korisnih saveta čime da je zamenimo. Koji su vaši saveti za svakog pojedinca/potrošača/individuu?

Zaštita životne sredine je vrlo kompleksna jer je treba sagledati sa više aspekata. Plastika jeste problem, ali ne i jedini. Ali, upravo na to potrošači mogu da imaju uticaja. Proizvodnja se prilagođava zahtevima potrošača. To je ono što ne smemo da zaboravimo. Ako veliki broj ljudi prestane da kupuje neki proizvod jer je upakovan u plastično pakovanje, onda će proizvođač morati da se prilagodi tržištu i nađe ekološko rešenje. Moj savet za sve koji bi da rade na smanjenju otpada jeste da postepeno uvode promene. Ni ja sama nisam uspela u potpunosti da izbacim plastiku, naročito što se kozmetike tiče. Nije nam sve dostupno. Još jedan savet je da kupuju lokalno i podrže male biznise. I na kraju, ono što je najvažnije jeste da daju dobar primer drugima i obavezno šire svoje znanje jer u ovoj misiji moramo biti svi zajedno.

Hvala što ste odvojili vremena za razgovor!

Hvala vama na pozivu. Bilo mi je zadovoljstvo.

Pratite Balansiranje i budite odgovorni/ne!

POVEŽITE SE S NAMA

3,909FansLike
234FollowersFollow
izrada sajtova
izrada sajta
prvi na guglu
preporucujemo.rs
preporucujemo.rs
Preporučujemo.rs je informativni, edukativni i zabavni web portal.

Didroov efekat: Zašto želimo stvari koje nam ne trebaju i šta da radimo u vezi sa tim?

Poznati francuski filozof, Denis Didro, živeo je skoro ceo svoj život u siromaštvu, ali to se sve promenilo 1765. godine. Kad je Didro imao 52....

Saobraćajna pravila za vozače električnih trotineta

Električni skuteri su dobri za životnu sredinu jer njihova upotreba dovodi do smanjene upotrebe automobila. Njihova veća upotreba doprinela bi stvaranju sredine u kojoj...

Najskuplji a najneuspešniji Fordov auto: Ford Edsel

Da li ste ikad čuli za Ford Edsel? Prvobitna ideja je bila da ovaj auto bude Fordov vodeći model u kasnim pedesetim godinama prošlog...
error: Content is protected !!