Previše sna povezano sa povećanim rizikom od bolesti i smrti, otkriva studija

Objavljeno:

Piše:

Kategorija:

Preporučena doza sna za odrasle osobe iznosi od šest do osam sati tokom noći. Duže spavanje je povezano sa povećanim rizikom od smrti i kardiovaskularnih bolesti, kaže globalna studija objavljena u sredu u naučnom časopisu Evropski žurnal za kardiologiju European Heart Journal.

Prema podacima iz 21 zemlje u sedam regiona, istraživački tim je otkrio da je rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih incidenata, poput moždanog udara ili infarkta – kao i smrti – i do 41% veći kod ljudi koji spavaju duže od preporučene gornje granice od osam sati.

Međutim, kako objašnjavaju autori studije, mogući razlog tome može biti osnovno medicinsko stanje kod nekih ljudi koje prouzrokuje duže spavanje, što zatim može povećati rizik od kardiovaskularne bolesti ili smrtnog ishoda.

Rizik je povećan i kod onih koji dremaju tokom dana, otkriva tim koji predvodi Čuangši Vang, doktorantkinja Univerziteta Mek Master (McMaster University, Kanada) i Medicinskog fakulteta Peking Union (Peking Union Medical College) u Kini.

„Popodnevna dremka je bila povezana sa većim rizikom od ozbiljnih kardiovaskularnih incidenata i smrti kod ispitanika koji noću spavaju [više od] šest sati, ali ne i kod onih koji spavaju [manje od] šest sati“, rekla je Vang.

Kod osoba koje su spavale manje, „izgleda da je dnevna dremka nadoknađivala nedostatak noćnog sna i smanjivala rizike“, objasnila je Vang.

Prethodne studije na ovu temu uglavnom su sprovođene u Severnoj Americi, Evropi i Japanu. Nova studija pruža globalnu sliku.

Zaključci su na nivou posmatranja, što znači da uzrok ove veze ostaje nepoznat.

„Iako su nalazi veoma zanimljivi, oni ne dokazuju odnos uzroka i posledice“, navodi Džuli Vord, viša kardiološka sestra u Britanskoj kardiološkoj fondaciji (BCF), koja nije učestvovala u istraživanju.

Manjak sna – kraće od šest sati – takođe povećava pomenuti rizik za 9% u odnosu na ljude koji spavaju preporučenih šest do osam sati, ali ovo opažanje tim nije smatrao statistički značajnim.

U istraživanju iz 2014. godine 35,2% odraslih Amerikanaca izjavilo je da im manje od sedam sati sna tokom noći nije dovoljno, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD (CDC).

Znaci u snu

Studija o navikama tokom spavanja je obuhvatila 116.632 odraslih ispitanika starosti između 35 i 70 godina iz 21 zemlje. Učesnici su zatim praćeni u proseku 7,8 godina.

Kako je tim utvrdio, na svakih hiljadu osoba koje su noću spavale preporučenih šest do osam sati kod 7,8 je svake godine došlo do kardiovaskularne bolesti ili smrti. Ovo se povećalo na 9,4 kod osoba koje su spavale šest ili manje sati.

Frančesko Kapučo, profesor kardiovaskularne medicine i epidemiologije na Univerzitetu Vorik (Warwick University) u Velikoj Britaniji koji nije učestvovao u ovoj studiji, obavio je nekoliko istraživanja o spavanju i uticaju sna na naše zdravlje. On kaže da je nedostatak sna „definitivno povezan sa povećanim rizikom od smrti“.

„Ako u dužem vremenskom periodu spavate manje, skloniji ste hroničnim bolestima“, rekao je Kapučo, dodajući da se pokazalo da kratkotrajno spavanje doprinosi povišenom krvnom pritisku, gojaznosti i dijabetesu.

Međutim, nalazi se nisu pokazali kao statistički značajni kod onih koji su spavali premalo, pa se smatra da je rizik ipak najveći kod osoba koje prekomerno spavaju.

Među onima koji su spavali osam do devet sati, 8,4 od hiljadu ljudi svake godine oboli od kardiovaskularne bolesti ili umre. Ovaj broj je veći kod onih koji su spavali devet do deset sati (10,4 na 1000) i još veći među onima koji su spavali više od deset sati (14,8 na 1000).

U procentima to predstavlja povećanje rizika od 5%, 17% odnosno 41% u poređenju sa ljudima koji su spavali preporučen broj sati.

Međutim, Čuangši Vang naglašava da previše sna može biti signal za druge uzroke kardiovaskularnih bolesti i smrti.

Kapučo se slaže i dodaje da „nije produženo spavanje ono što izaziva smrt ili loše zdravstveno stanje“, već loše zdravstveno stanje dovodi do toga da više spavate.

On kaže da ljudi koji imaju neku neotkrivenu bolest mogu patiti od produženog spavanja. Na primer, ako neko ima kancer kao osnovno stanje, biće umorniji i iznureniji i imaće tendenciju da duže spava.

Glavni zaključak studije glasi da je optimalno trajanje sna za odrasle šest do osam sati, objašnjava Vang.

„Veoma je važno istaći da postoje neke veoma jednostavne stvari koje možete da uradite kako biste pomogli sebi da noću bolje spavate“, navodi Džuli Vord i savetuje ljudima da izbegavaju kofein popodne i uveče, kao i alkohol i nikotin koji mogu da poremete obrasce spavanja. „Vežbanje i uravnotežena ishrana mogu pomoći“, dodaje ona.

„Dremanje možda ukazuje na loše osnovno zdravstveno stanje“

Utvrđeno je da je dremanje tokom dana uobičajeno na Bliskom istoku, u Kini, jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi i povezano je sa smrću ili kardiovaskularnim problemima kod osoba koje noću spavaju optimalno ili duže.

Ali to ne važi za ljude koji noću spavaju kraće od šest sati.

„Izgleda da kod ovih ljudi dnevna dremka nadoknađuje nedostatak noćnog sna i smanjuje rizik“, rekla je Vang.

Međutim, kod onih koji noću spavaju dovoljno, „dremanje danju je povezano sa povećanim rizicima od ozbiljnih kardiovaskularnih incidenata i smrti“, kaže ona.

Kapučo je prethodno sproveo istraživanje o dnevnom dremanju kod odraslih u Britaniji.

„Dremanje može da odražava loše osnovno zdravstveno stanje (umor, iznurenost) koje na kraju dovodi do bolesti i smrtnog ishoda, može da bude zamena za manjak sna kao kompezatorni mehanizam nadoknade, ali može da bude i simptom cirkadijalnog nesklada“, navodi on.

Praćenje obrazaca spavanja

Kako je Vang istakla, studija ima nekoliko ograničenja, jer je od učesnika zatraženo da sami podnose izveštaje o obrascima spavanja, a dužina spavanja se bazirala na periodu između odlaska u krevet i buđenja.

Osim toga, tim nije prikupljao podatke o poremećajima sna, na primer o nesanici koja može da utiče na san i da deluje na zdravlje, navodi se u dokumentu.

Vang je objasnila da je najčešće neizvodljivo tačno izmeriti vreme spavanja u studijama koje obuhvataju veliki broj ljudi.

Istraživači se nadaju da će njihovi rezultati podstaći lekare da se raspituju kod pacijenata o obrascima spavanja u razgovorima o opštim faktorima života, kako bi identifikovali potencijalne pritajene zdravstvene probleme.

Salim Jusuf, profesor medicine na Univerzitetu Mek Master i glavni istraživač studije PURE (Prospective Urban Rural Epidemiology) iz koje su izabrani učesnici, naveo je: „Uvođenje pitanja o trajanju spavanja i dnevnog dremanja u kliničku istoriju pacijenata može pomoći lekarima da prepoznaju kada kod osobe postoji visok rizik od problema sa srcem i krvnim sudovima ili smrti.“

Autorka: Nina Avramova, CNN

spektrum kooperativa
preporucujemo.rs
Preporučujemo.rs je informativni, edukativni i zabavni web portal.

„Povratak novoj ljudskosti” – nova izložba umetnice Jane Stojaković

„…Straha se ne možemo osloboditi Očajničkom potragom za sigurnošću, Već, naprotiv, tako što ćemo ići do kraja, Prihvatajući ništavnost onoga Što se bojimo da ćemo izgubiti.“ Slavoj Žižek, U...

Dušek kao investicija: Kako odabrati dugotrajan proizvod visokog kvaliteta

U današnjem svetu gde se sve čini da se maksimizira vreme i udobnost spavanja, odabir pravog dušeka nije samo pitanje komfora već i pametne...

Šta da radite kad imate problem sa vodoinstalacijama u kući

Kada se suočite sa problemima u vezi sa vodoinstalacijama u svojoj kući, važno je da znate kako da se brzo i efikasno nosite sa...
error: Content is protected !!